Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenjuje da se povodom mera koje Vlada Srbije preduzima ili najavljuje radi utvrđivanja kriterijuma i uvođenja reda u oblast plata i naknada rukovodstava državnih preduzeća treba podsetiti na neophodnost ostvarivanja znatno višeg nivoa transparentnosti u radu ovih i drugih subjekata. Poverenik ocenjuje da plate rukovodstava jesu legitimni predmet interesovanja javnosti, ali ne jedini ni najinteresantniji, te da postoji mnogo informacija koje s mnogo razloga treba da budu predmet kontrole javnosti.
S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Do preduzimanja mera od strane Vlade došlo je tek pošto su, posredstvom Administrativnog odbora Narodne skupštine, informacije o platama i naknadama rukovodstava državnih preduzeća dospele u javnost i privukle veliku pažnju. A podsećam da je i sam Administrativni odbor imao ozbiljnih problema da do tih informacija dođe, pa je čak bio prisiljen da u tu svrhu izjavljuje žalbe Povereniku za informacije, i da je većinu podataka dobio tek nakon njegove intervencije.
Takva situacija je sama po sebi apsurdna, utoliko pre što se radi o informacijama koje bi morale biti dostupne najširoj javnosti i bez bilo čijeg konkretnog zahteva. Dakle, ne samo informacije o platama i naknadama rukovodstava nego i što više informacija o finansijskim i materijalnim sredstvima i o raspolaganju sa istim, o javnim nabavkama, troškovima reprezentacija, donacijama i sl., trebale bi da budu uredno i ažurno objavljivane u Informatorima o radu ovih subjekata, uključujući i njihove prezentacije na Internetu.
S tim u vezi podsećam da je objavljivanje Informatora o radu, zakonom utvrđena obaveza svih državnih preduzeća koja poseduju javna ovlašćenja. Nažalost, u ovom trenutku od nekih 40-tak preduzeća koji na republičkom i pokrajinskom nivou imaju ovu obavezu samo 7 njih ima Informatore o radu na Internetu, a i oni su, po pravilu šturi, neažurni i bez gore pomenutih informacija. Neobjavljivanje Informatora o radu predviđeno je zakonom kao prekršaj, pa mislim da ovakav stepen nediscipline u neizvršavanju ove zakonske obaveze govori da je krajnje vreme da Vlada Srbije, njena nadležna ministarstva, aktiviraju svoju obavezu vršenja funkcije nadzora nad primenom zakona i u okviru toga pokrenu postupke prekršajne odgovornosti zbog neizvršavanja ove zakonske obaveze.
Bilo bi iluzija verovati da se toliko potrebni i najavljivani rezultati u borbi protiv korupcije mogu ostvariti bez značajno višeg nivoa kontrole javnosti nad raspolaganjima javnim finansijskim i materijalnim resursima. Ima mnogo logike u tome da se sa tim započne u javnim preduzećima, ali stvar tu ne sme da se završi. Generalno, svi organi vlasti treba da ulože mnogo više napora da bi unapredili transparentnost svog poslovanja i informacije o njemu učinile u najvećoj mogućoj meri dostupnim javnosti.“