Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Narodnoj skupštini Republike Srbije Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i  Zakona o zaštiti podataka o ličnosti 2011. godini. Isti izveštaj je, u skladu sa zakonom, dostavljen Predsedniku Republike, Zaštitniku građana i Vladi Republike Srbije.

Taj redovni izveštaj, koji Poverenik podnosi za svaku godinu u roku od tri meseca po njenom okončanju, istaknut je i na veb prezentaciji Poverenika http://www.poverenik.org.rs/index.php/yu/doc/izvestaji.html

S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić, koji će sutra u 12 časova u Medija centru Izveštaj posebno predstaviti medijima,  je izjavio sledeće:

„I u 2011. nastavljen je kontinuitet sve intenzivnijeg obraćanja građana Povereniku radi zaštite njihovih prava. Procesuirano je više od 6.000 novih predmeta, što je za oko 40% više nego u 2010., ili dva i po puta više nego u 2009., ili devet puta više nego u 2005. Reč je, naravno, samo o formalnim postupcima, broj neformalnih obraćanja građana je višestruko veći. Postojeći trend je dobar kao potvrda rasta poverenja građana u instituciju Poverenika ali je alarmantan kao potvrda pristustva velikog broja problema u ostvativanju prava.

Bitno su različite ocene i stanja u dve oblasti iz nadležnosti Poverenika. S jedne strane, bez obzira na brojne probleme u oblasti slobode pristupa informacijama već nekoliko godina imamo kontinuiran progresivan proces. I što je posebno važno taj pozitivan proces je po svemu sudeći inverzibilan, potrebno je samo unapređivati ga i održavati njegov kontinuitet.

Stoga je posebno važno da se napori usmere na afirmaciju modernih shvatanja prava na slobodan pristup informacijama. Potrebno je da organi vlasti što više informacija o svom radu objavljuju na proaktivnoj osnovi, i bez posebnih zahteva. Savremena tehnička sredstva i metodi elektronske komunikacije bitno olakšavaju realizaciju te ideje.

Istovremeno, kad je u pitanju oblast zaštite podataka o ličnosti situacija je bitno drugačija, lošija. To je posledica više negativnih činjenica, od kojih bih, za ovu priliku, izdvojio tri.

Prva je ta da Poverenik dakle institucija koja implementaciji zakona mora dati i, bez obzira na sve, daje bitan doprinos u kontinuitetu, radi sa potpuno neadekvatnim brojem saradnika, što je direktna posledica hronične nespremnosti, odnosno odsustva volje Vlade da ovoj instituciji obezbedi neophodne prostorne uslove za rad.

Druga, izuzetno negativna činjenica je ta da istovremeno Vlada i drugi državni organi nisu izvršavali zadatke koje je za njih utvrdio Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, što je u, i bez toga složenoj situaciji, imalo veoma negativne efekte. 

Treća, koja opterećuje obe oblasti delovanja Poverenika je apsolutno neadekvatan odnos nadležnih prema odgovornosti za kršenje zakona. Npr. u toku 2011. godine nadležni nisu pokrenuli ni jedan prekršajni postupak zbog kršenja zakona o slobodnom pristupu informacijama, iako je prekršaja sasvim izvesno bilo veoma mnogo. A od većeg broja prekršajnih i krivičnih prijava koje je Poverenik podneo zbog kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ni jedan nije pravosnažno okončan. Vrednost onog što je ostvareno treba ceniti i kroz prizmu takve (ne)odgovornosti.

Dakle, u oblasti slobode pristupa informacijama imamo pozitivan trend koji treba nastaviti, a u oblasti zaštite podataka o ličnosti nalazimo se gotovo na samom početku. Odnos društva i države prema privatnosti, posebno prema zaštiti podataka o ličnosti mora se korenito menjati. Zato je značajno da su,i pored navedenog, u 2011. godini ipak zabeleženi i prvi ozbiljni rezultati u ovoj oblasti.“