POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Čitaj mi

P03.12.2008.overenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da se postupcima Ministarstva finansija povodom nekih odluka poverenika za informacije dezinformiše i zbunjuje javnost i dovodi u pitanje autoritet zakona i organa vlasti.

Neposredan povod za ovakvu ocenu poverenika su nepostupanje Ministarstva finansija po nalogu poverenika da  Ministarstvo učini dostupnim javnosti inforamcije o 50 najvećih dužnika poreza i doprinosa u Republici i kao i pravno potpuno nezasnovani argumenti kojima Ministarstvo pokušava da opravda svoje postupke.

S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

„Zahtev emisije „Insajder“ TV B92 da se učine dostupnim javnosti  informacije o 50 najvećih poreskih dužnika je legalan i legitiman. Ministarstvo finansija odbilo je taj zahtev pozivajući se na to da se radi o informacijama koje su „službena tajna“, te da će isti podaci moći da budu dostupni tek nakon što budu usvojene odgovarajuće izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ovakvo obrazloženje govori ili o zabrinjavajućem nepoznavanju relevantnih propisa ili, što je još gore o njihovom svesnom ignorisanju, a eventualne izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj adiministraciji, u navedenom pravcu nemaju smisla i za njih ne postoji nikakva potreba.  

Tačno je da je u članu 7. Zakona o poreskom postupku koji je donet 2002. godine predviđeno da su praktično sve informacije sa kojima radi Poreska uprava „službena tajna“ ali je ta odredba odavno izgubila pravni značaj. Naime, Srbija je 2009. godine dobila Zakon o tajnosti podataka koji je i lex specialis i lex posteriori i koji je apsolutno relevantan u vezi sa pitanjima određivanja i zaštite tajnih podataka a koji pojam „službena“ tajna uopšte ne poznaje, ne koristi ga čak ni kao termin.

Zakonom o tajnosti podataka u članu 8. izričito je predviđeno da se kao tajni podatak može odrediti podatak čijim bi otkrivanjem nastala šteta ukoliko je „potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama“. U konkretnom slučaju je, mislim, više nego očigledno da ne postoji ni pretežan ni bilo kakav interes Republike Srbije da javnosti uskrati tražene podatke čime se, pored ostalog rukovodio i poverenik, usvajajući žalbu TV B92.

Konačno, Zakon o tajnosti podataka u članu 25. izričito predviđa obavezu organa vlasti da opozove tajnost podatka  na osnovu rešenja poverenika a u članu 99. predviđa da će se, ako to ne učini za prekršaj kazniti odgovorno lice u organu vlasti.“

Zbirni mesečni statistički podaci

na dan 31.10.2024.

U PROCEDURI: 16.095

OBRAĐENO: 165.773

Opširnije...