Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti razgovarao je danas sa Tomasom Hamarbergom Komesarom za ljudska prava Saveta Evrope (SE). Ocenjujući sastanak kao veoma koristan i podsećajući da je Savet Evrope (SE) međunarodna organizacija koja je dala izuzetan doprinos demokratskim procesima posebno unapređenju ljudskih prava u tranzicionim zemljama, pa i u Srbiji, poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Predmet razgovora bio je niz pitanja u vezi sa ostvarivanjem prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti. Vrlo sam zadovoljan načinom na koji Komesar za ljudska prava Saveta Evrope (SE) ocenjuje rezultate u oblasti slobode pristupa informacijama jer potvrđuje da smo, bez obzira na još uvek evidentne brojne probleme, ostvarili vredne rezultate.
Nažalost, kad je reč o zaštiti podataka o ličnosti stvari stoje znatno lošije.
Iako je naša zemlja „stari" potpisnik fundamentalnih međunarodnih dokumenata u ovoj oblasti donetih upravo u okviru SE – Konvencije 108. o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka i Dodatnog protokola uz ovu Konvenciju, realno stanje stvari govori o neodgovarajućem odnosu prema obavezama iz ovih dokumenata. Mislim da je nužno, bez odlaganja, preduzeti energične korake da se to promeni.
S tim u vezi treba podsetiti na neke nezaobilazne činjenice.
Vlada Srbije je još prošlog leta, na inicijativu poverenika i na osnovu nacrta koji je on pripremio u saradnji sa ekspertima Komisije EU, usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti ali još nije donela Akcioni plan za njeno sprovođenje. Tromesečni rok za donošenje istekao je pre sedam meseci ali Akcioni plan ipak nije donet pa je Strategija i dalje samo „mrtvo slovo" na papiru.
Od podzakonskih akata nužnih za sprovođenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u roku su doneti samo oni za čije je donošenje bio nadležan poverenik. Ostali podzakonski akti za čije donošenje su bili nadležni Vlada i pojedina ministarstva ili su doneti sa velikom docnjom ili uopšte nisu doneti.
Od posebnog značaja je više od dve godine duga docnja Vlade da donese Uredbu o zaštiti tzv. „naročito osetljivih podataka". Usled ovoga zakonom zajamčena posebna zaštita ovih podataka je još uvek samo prazna proklamacija i istovremeno je onemogućeno izvršavanje odgovarajućih obaveza preuzetih Konvencijom 108 SE.
Ništa se ne radi na daljem usklađivanju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa evropskim standardima. Ovo je posebno teško shvatljivo imajući u vidu da je poverenik još u septembru prošle godine u saradnji sa ekspertima Komisije Evropske Unije pripremio analitički materijal koji je više nego solidna podloga za to. A s tim u direktnoj vezi je i činjenica da nijednim zakonom još uvek nisu uređene neke, za zaštitu podataka o ličnosti, izuzetno bitne oblasti – video-nadzor, biometrija, privatni sektor bezbednosti itd.
Velika većina neizvršenih poslova morala se i mogla uraditi. Da poverenik, poput nekih drugih nezavisnih institucija, raspolaže sa ovlašćenjima za predlaganje zakona odgovarajući predlozi bi, u saradnji sa EU i civilnim sektorom, bili pripremljeni i podneti. Ovako mogu samo još jednom da apelujem da pre svega Vlada, a i drugi nadležni organi bitno promene odnos prema obavezama u ovoj oblasti. To nalaže minimum odgovornog odnosa prema preuzetim međunarodnim obavezama, zahtevima procesa daljih evropskih integracija i, što je najvažnije, potrebama unapređenja ustavom i zakonom zajamčenih prava građana na zaštitu podataka o ličnosti."
