Više javno tužilaštvo u Beogradu je odbilo da postupi po ponovljenom zahtevu Poverenika i da mu po članu 26. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dostavi na uvid službenu belešku o obustavi postupka u krivičnom predmetu protiv tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog, a koja mu je neophodna za odlučivanje po žalbi tražioca informacije. Ovakvim postupanjem Tužilaštva se ozbiljno otežava ostvarivanje prava javnosti da zna, jednog od osnovnih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom.
Obrazlažući zašto ne dostavlja tražene spise, Tužilaštvo je u odgovoru navelo da spisi nose oznaku tajnosti „strogo poverljivo“, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, da je drugi organ tražene podatke označio kao tajne, kao i da se odredba člana 26. stav 2. Zakona o slobodnom pristu informacijama od javnog značaja odnosi isključivo na formu (nosač informacije), a ne na sadržinu informacija, osporavajući tako Povereniku mogućnost uvida u tajne podatke.
Ovakvo tumačenje navedene pravne norme je opasno, nelogično i protivno elementarnom poznavanju prava. Dostavljanje spisa na uvid od strane prvostepenog organa drugostopenom organu jeste uobičajen i propisani pravni put u postupku bilo kog odlučivanja po žalbi, pa i u postupku pred Poverenikom.
Odredbom člana 26. stav 2. Zakona propisano je da će Povereniku radi utvrđivanja činjeničnog stanja u postupku odlučivanja po žalbi biti omogućen uvid u svaki nosač informacije na koji se zakon primenjuje, što podrazumeva bilo koji dokument pa i onaj sa oznakom tajnosti.
Kada bi se prihvatilo bukvalno tumačenje navedene norme od strane Tužilaštva to bi vodilo apsurdnoj situaciji u kojoj bi drugostepeni organ spise koji mu se dostave u bilo kom obliku mogao samo da „pogleda“ ali nikako i da čita njihovu sadržinu (primera radi, CD bi se mogao samo „pogledati“, ali se ne bi mogao otvoriti; kod spisa dostavljenih u papirnom obliku mogao bi se „pogledati omot“ ali ne i čitati sadržina).
Poverenik takođe podseća da njegova rešenja doneta u postupcima po žalbi (i u pristupu informacijama i u zaštiti podataka) predstavljaju jedan od mogućih pravnih osnova za opoziv tajnosti podataka (član 25. Zakona o tajnosti podataka), pa je posledično i logično da on ima pravo uvida u sve dokumente koji sadrže tajne podatke, budući da mu je to neophodno za donošenje zakonitih odluka.
Osim toga, u Službi Poverenika su obezbeđeni svi propisani uslovi za rukovanje i postupanje sa tajnim podacima, a pristup tajnim podacima koji su od drugog organa označeni određenim stepenom tajnosti imaju samo lica koja poseduju odgovarajući sertifikat, pa ne postoje smetnje za dostavljanje Povereniku tajnih podataka, bez obzira na to koji organ je iste označio kao tajne.
Stoga Poverenik još jednom apeluje na Tužilaštvo, ali i na sve druge organe javne vlasti da postupaju u skladu sa članom 26. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i podseća da je onemogućavanje Povereniku da izvrši uvid u nosač informacije istim zakonom sankcionisano kao prekršaj.
