Saopštenja

Povodom obraćanja većeg broja novinara i građana u vezi sa povećanim obimom posla u kancelariji Poverenika u toku poslednjih mesec dana, u cilju informisanja javnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ukazuje na sledeće: 

Pet međusobno povezanih lica iz Vranja u periodu od 01.8.2022. godine do 2.9.2022. godine izjavila su 4614 žalbi u oblasti pristupa informacijama. Ovaj broj žalbi već sada značajno prelazi petogodišnji prosek od 4121,2 žalbe, koliko u proseku godišnje izjave svi žalioci. Na osnovu do sada utvrđenih činjenica nameće se zaključak da je reč o teškoj zloupotrebi prava na pristup informacijama, suprotno smislu i duhu zakona. Od 4614 primljenih žalbi Poverenik je rešio 1431 žalbu i za sve rešene žalbe je utvrđeno da nisu osnovane, odnosno utvrđeno je da su organi javne vlasti kojima su podneti zahtevi postupili po tim zahtevima. Činjenica da su navedena lica samo dva dana nakon izjavljenih žalbi zbog tzv. „ćutanja uprave“ izjavila žalbe protiv odgovora organa javne vlasti jasno ukazuje da su svesno neistinito prikazali činjenicu da organi javne vlasti nisu postupili po zahtevima za pristup informacijama. Takođe, identične zahteve pet povezanih lica u kratkim vremenskim razmacima je dostavilo istim organima vlasti, a potom izjavljuju žalbe Povereniku. Mnogi organi javne vlasti svakodnevno kontaktiraju Poverenika ukazujući na to da pet povezanih lica iz Vranja kontinuirano dostavlja ogroman broj zahteva za pristup informacijama, koristeći opštepoznatu činjenicu da je vreme korišćenja godišnjih odmora, pa su zbog obima traženih informacija mnogi zaposleni morali da odustanu od korišćenja godišnjeg odmora ili da ga pomere. Osim toga, dostava pismena navedenim žaliocima je vrlo otežana. Iz svega navedenog je jasno da nije reč o uobičajenom korišćenju jednog od osnovnih ljudskih prava – pravu na pristup informacijama, već o nečasnim i nepoštenim motivima povezanih lica za šta ne postoji uporište u zakonu.

U vezi sa nastalom situacijom maksimalno su angažovani svi kapaciteti Poverenika, da bi se omogućilo da svi građani Republike Srbije nesmetano ostvaruju svoja prava čija je zaštita u nadležnosti Poverenika (pravo na pristup informacijama od javnog značaja i pravo na zaštitu podataka o ličnosti), ali i da bi se sprečile negativne finansijske posledice po budžet Republike Srbije.

Osim toga, Poverenik preduzima sve mere da bi se nastali problem rešio na sistemski način, što, između ostalog, podrazumeva i obaveštavanje relevantnih organa, ali i iniciranje određenih zakonskih izmena.

Nezavisno od navedenog, Poverenik apeluje na sve organe javne vlasti da dosledno primenjuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da postupaju po zahtevima u skladu sa Zakonom, jer je to jedini primeren način da se odgovori na ovu izazovnu situaciju i da se očuva smisao i duh prava na pristup informacijama od javnog značaja koje predstavlja jednu od najznačajnijih vrednosti u svakom demokratskom, transparentnom i otvorenom društvu. Poverenik takođe podseća da je ćutanje po zahtevima za pristup informacijama neprihvatljivo i prekršajno kažnjivo, te da će Poverenik dosledno primenjivati svoja ovlašćenja za izdavanje prekršajnih naloga i podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka u slučaju kršenja odredbi Zakona.

„Obaveštavamo građane i organe javne vlasti da se, usled povećanog obima poslova koji su u nadležnosti Poverenika, ovom organu mogu obraćati putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova, a putem telefona (011 3408 900) svakog radnog dana od 10:00 do 14:00 časova".

Srdačno,

Služba Poverenika

Povodom teksta objavljenog u dnevnom listu „Danas“ 10. avgusta 2022. godine u kojem je iznet podatak o adresi stana Predsednika Republike, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao državni organ nadležan za zaštitu podataka o ličnosti u Republici Srbiji, podseća građane da je zaštita podataka o ličnosti građana u Republici Srbiji regulisana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji predviđa i posebne slučajeve obrade podataka o ličnosti, među koje spada i obrada podataka o ličnosti u svrhe novinarskog istraživanja i objavljivanja informacija u medijima. U odnosu na pomenutu obradu podataka o ličnosti ne primenjuju se odredbe glava II do VI i članovi 89. do 94. Zakona, koji regulišu: načela obrade podataka o ličnosti, prava lica na koja se podaci odnose, obaveze rukovalaca i obrađivača podataka, i status i ovlašćenja Poverenika. Navedeno znači da Poverenik u konkretnom slučaju ne može da vrši ovlašćenja koja mu inače po Zakonu pripadaju, što je u skladu sa dosadašnjom praksom Poverenika i Upravnog suda.

Međutim, to ne znači da Poverenik ne može da štiti podatke o ličnosti koji su povređeni i na opisani način. U tom smislu Poverenik će, koristeći svoja ovlašćenja, nadležnom tužilaštvu podneti krivičnu prijavu protiv NN učinioca zbog krivičnog dela iz člana 146. Krivičnog zakonika, Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka.

Poverenik ponovo podseća sva sredstva javnog informisanja da prilikom objavljivanja informacija u medijima poštuju podatke o ličnosti građana i da u svakom pojedinačnom slučaju, pre objavljivanja tih podataka, izvrše test javnog interesa kako bi utvrdili da li javni interes za objavljivanje konkretnog podatka preteže nad pravom na zaštitu podataka o ličnosti ili ne.