Ovaj, šesti broj publikacije „Slobodan pristup informacijama – izvod iz prakse Poverenika“ je još jedna potvrda opredeljenja koje smo deklarisali još prilikom objavljivanja prvog broja, da ćemo publikaciju objavljivati redovno, svake godine.
Kao i prethodne publikacije i ova sadrži ne samo stavove Poverenika izražene u meritornim odlukama koje je donosio postupajući po žalbama, nego i stavove i mišljenja sadržane u drugim aktima kojima je institucija Poverenika komunicirala sa okruženjem.
Zadovoljan sam što su prethodne publikacije privukle ozbiljnu pažnju onih kojima su namenjene, i ljudi koji u organima vlasti na svim nivoima primenjuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i onih koji su, insistirajući na ostvarivanju svog prava, davali doprinos uspostavljanju jednog efikasnog mehanizma kontrole javnosti nad radom vlasti.
Ali, bez obzira na neke evidentne rezultate, ne možemo i ne smemo zaboraviti da problema u ostvarivanju prava javnosti i dalje ima mnogo. Štaviše, moglo bi se reći da su u poslednjih godinu dana ti problemi dobili na intenzitetu, što govori da su nastojanja i napori usmereni na afirmaciju prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i dalje potrebni, tačnije neophodni.
Ova publikacija, kao i prethodne, je deo toga, i nadam se da će, kao i one, na dobar način poslužiti svojoj svrsi – boljem razumevanju zakona, manjem broju nesporazuma na relaciji vlasti-javnost, boljoj informisanosti javnosti, što je sve, društvu, koje želi da bude demokratsko, doslovno neophodno.
