Jedan prekršajni sud je uputio podnesak Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti iznoseći neslaganje sa mišljenjem Poverenika objavljenim u Publikaciji br.3. „Slobodan pristup informacijama - Stavovi i mišljenja Poverenika" http://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/prirucnik/3.publikacija/publikacijaiii.pdf

o tome da u materiji o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja „postojeća zakonska rešenja ne uslovljavaju tražioca informacije da pre podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u svojstvu oštećenog izjavi žalbu Povereniku", što ne isključuje mogućnost postupajućeg suda da po potrebi zatraži i mišljenje Poverenika."

Povodom toga, sud je zatražio odgovor na sledeće pitanje:

„Koja su to postojeća zakonska rešenja koja ne uslovljavaju tražioca informacija da izjavi žalbu Povereniku pre podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u svojstvu oštećenog? " . Istovremeno je izneo suprotno mišljenje u vezi sa stavom Poverenika.

U odgovoru Poverenika sudu, navodi se između ostalog sledeće:

Budući da odluke Poverenika kao i odluke i stavovi prekršajnih sudova, podležu sudskoj kontroli u odgovorajućim postupcima, te da se ispravnost stavova iz odluka preispituju u tim postupcima, Poverenik se ne bi upuštao u polemiku oko iznetih mišljenja koja se očigledno razlikuju, a što nije nedopušteno. Odgovoreno je na pitanje koje je direktno upućeno Povereniku.

Prema članu 179. st.1. Zakona o prekršajima („Sl.glasnik RS" br.65/13), zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi ovlašćeni organ ili oštećeni.

Prema čl. 180.st.1. Zakona o prekršajima, oštećeni je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uvek osim ako zakonom nije određeno da je za pokretanje prekršajnog postupka isključivo ovlašćen organ iz člana 179. stav 2, tj. organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije, koji vrše javna ovlašćenja u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su prekršaji predviđeni.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS" br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) kojim je uređeno ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ne sadrži nijednu odredbu o isključivom pravu nadležnog organa kao podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, niti odredbu koja tražioca informacija uslovljava da pre podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka mora da podnese žalbu Povereniku. Podnošenje žalbe na osnovu člana 22. ovog zakona, zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama je pravo tražioca koje isključivo zavisi od njegove volje. Dakle, član 45. ovog zakona koji propisuje koji organ vrši nadzor nad primenom zakona iz čega proističe i njegovo ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, ne sadrži nikakvu odrebu da taj organ ima isključivo pravo na podnošenje zahteva, čime bi se pravo oštećenog ograničavalo ili uslovljavalo u smislu čl. 180.st.3. Zakona o prekršajima. Takve uslovljavajuće odredbe nema ni u kaznenim odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (čl.46-48).

Takođe, činjenica da je članom 46.st.1.tač.8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kao prekršaj sankcionisano nepostupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u skladu sa zakonom, što uključuje i situaciju kada organ vlasti propusti da u zakonskom roku obavesti tražioca da li uopšte raspolaže zahtevanom informacijom ili kada ne donese rešenje kojim zahtev odbija kao neosnovan, govori u prilog stavu da se odgovornost za prekršaj ne dovodi u vezu sa odlukom Poverenika po žalbi u upravnom postupku zbog povrede prava, kao što bi to bilo u slučaju da se radi o prekršaju zbog nepostupanja po rešenju Poverenika, koji je sankcionisan članom 46.st.1.tač.14. Zakona.

Odredba člana 180.st.4. Zakona o prekršajima koja glasi: „Ako je zahtev za pokretanje postupka podneo ovlašćeni organ pre nego što je po zahtevu oštećenog otpočeo postupak, postupaće se po zahtevu za pokretanje postupka nadležnog organa", govori u prilog stava Poverenika da pravo oštećenog kao podnosioca zahteva za prekršaje nije uslovljeno nepodnošenjem zahteva od strane ovlašćenog organa. Takav zaključak se ne može izvlačiti ni iz stava 3. člana 180. Zakona o prekršajima, koji se, očigledno odnosi na situacije kada je podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, propisano kao isključivo pravo ili obaveza ovlašćenog organa, a što, kako je napred navedeno, nije slučaj u materiji slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.

Na kraju, sud je obavešten da na sajtu Poverenika, link http://www.poverenik.rs/sr/prekrsajna-odgovornost.html može pogledati nekoliko presuda prekršajnih sudova o utvrđivanju odgovornosti za povredu prava na slobodan pristup informacijama, po zahtevima oštećenih, a koje su Povereniku stavljene na raspolaganje.

Broj: 011-00-1040/1- 2014-02 od 20.11.2014.