Podneskom VIII Su br. 47/12-12 od 21.3.2014. sud je zatražio od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da zauzme stav u pogledu obima zaštite podataka o ličnosti u dokumentima koji se dostavljaju shodno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, posebno u presudama suda, a radi jedinstvenog postupanja i nemogućnosti primene dvostrukih standarda, s obzirom, kako se navodi, da to nije definisano zakonom.

U vezi sa tim, Poverenik je obavestio sud o sledećem:

Odluka o tome koje informacije iz određenog dokumenta i u kom obimu se mogu učiniti dostupnim javnosti u svojstvu informacije od javnog značaja je pojedinačna, u odnosu na konkretan slučaj i okolnosti. To se odnosi i na informacije iz sudskih presuda, uključujući podatke o ličnosti.

Budući da su informacije o imenima učesnika sudskog postupka koja su fizička lica istovremeno podaci o ličnosti, stavljanje na uvid javnosti takvih informacija predstavlja radnju obrade podataka o ličnosti, koja, prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti (" Sl. glasnik RS" br.97/08 i 104/09-dr.zakon, 68/12- Odluka US, i 107/12) mora da bude zakonita. Zakonitost obrade podrazumeva da je osnov za obradu podataka o ličnosti propisan u zakonu ili da je lice dalo pristanak za obradu.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) - dalje ZSPIJZ , je jedan od zakonskih osnova za obradu podataka o ličnosti i u članu 14. st.1. tač.1-3. propisuje izuzetke od prava na privatnost, a time i prava na zaštitu podataka o ličnosti kao elementa prava na privatnost.

Polazeći od navedenog, odluka suda o tome da li imena učesnika sudskog postupka treba učiniti dostupnim javnosti kao informaciju od javnog značaja, treba da bude zasnovana na testu javnog interesa iz člana 8. ZSPIJZ, tj. na vaganju interesa između prava javnosti da zna i zaštite prava na privatnost ili drugog legitimnog prava i interesa iz člana 9. ZSPIJZ.

Najpre, kada je reč o imenima službenih lica koja učestvuju u postupku i čija imena su sadržana u presudama, načelan stav Poverenika jeste da ta lica uživaju manji stepen zaštite privatnosti u odnosu na tzv. obične građane i da njihova imena treba da budu dostupna javnosti, budući da se radi o informacijama koje su u vezi sa vršenjem javnih funkcija, odnosno javnog posla, a ne u vezi sa privatnim životom. Osnov objavljivanja ovih informacija proističe iz 14.st.1.tačka2. ZSPIJZ . Ovde se misli na imena službenih lica, odnosno lica koja vrše javnu funkciju, kao npr. sudija, tužilaca, advokata, veštaka, sudskih tumača.

Kada su u pitanju imena okrivljenih, prilikom sprovođenja testa javnog interesa, u prilog objavljivanja tih informacija mogu biti relevantne činjenice da je okrivljeni svojim ponašanjem doprineo objavljivanju informacije ili da je ta informacija već dospela u javnost ili da se radi o ličnosti od interesa za javnost ili da se radi o krivičnom delu/ima za koje se goni po službenoj dužnosti, odnosno o delima čije izvršenje izaziva veliku društvenu opasnost ili se ugrožava javni interes i druge činjenice koje se mogu podvesti pod izuzetke iz tačke 2. i 3. člana 14. ZSPIJZ. Pri svemu tome, pravosnažno osuđujuća krivična presuda je razlog više da imena okrivljenih budu dostupna javnosti.

Kada su u pitanju imena ostalih učesnika u postupku, pre svega svedoka, odluka suda o tome da li te podatke treba učiniti dostupnim takođe podrazumeva konkretnu procenu, kao npr. da li samo objavljivanje imena i prezimena može identifikovati osobu, a zatim o kojoj vrsti sudskog postupka je reč, da li se eventualno radi o maloletnom licu ili drugim „ranjivim" kategorijama lica, da li je postupak pravosnažno okončan, postoji li eventualna mogućnost uticaja na iskaze drugih lica koja nisu saslušana i sl.

Ono što je sudu takođe poznato jeste i da osnov za objavljivanje imena okrivljenih može biti i drugi zakonski osnov, kao npr. na osnovu izrečene mere javnog objavljivanja presude.

Kod činjenja dostupnom javnosti informacija iz presude, takođe se mora voditi računa o primeni osnovnih načela za obradu podataka o ličnosti propisanih čl. 8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uključujući načelo proporcionalnosti. Iz toga proističe činjenica da uz objavljivanje imena i prezimena osobe, ne treba objavljivati i druge lične podatke za koje ne postoji pravni osnov ili čije objavljivanje bi predstavljalo prekomernu obradu (adresni podaci, JMBG i sl.).

U slučaju da ne postoji interes javnosti da se imena učesnika u postupku objavljuju, kao npr. imena stranaka u parničnom postupku, to podrazumeva obavezu suda da, pre nego što istu učini dostupnom kao informaciju od javnog značaja, zaštiti njihova imena, odnosno depersonalizuje presudu, pri čemu je neophodno štititi i one podatke o ličnosti na osnovu kojih bi bilo moguće identifikovati o kojoj osobi je reč.

Zbog svega napred navedenog, sa stanovišta ZSPIJZ ne postoji generalni odgovor na pitanje koji se podaci štite u sudskim presudama prilikom postupanja po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, već to mora biti stvar procene suda za svaku konkretnu situaciju.

S tim u vezi treba imati u vidu da i u situaciji kada sud ustanovi svoja pravila o anonimizaciji podataka, to ne sme da prejudicira odnosno da utiče na odluku suda kada postupa po konkretnom zahtevu za pristup informacijama. U vezi sa anonimizacijom dokumenta može se videti Pravilnik Poverenika, o anonimizaciji podataka, objavljen na adresi : http://www.poverenik.rs/sr/o-nama/akti-o-radu-sluzbe/aktuelni-akti/1706-pravilnik-o-anonimizaciji-podataka-o-licnosti.html

Poverenik u vezi sa objavljivanjem presuda nije imao niti je mogao imati drugačiji stav, a naročito što je, nakon donošenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik nadležan i za zaštitu prava povodom obrade podataka o ličnosti. Njegova javna istupanja o prekomernoj obradi podataka o ličnosti odnosila su se na situacije objavljivanja fotografija o hapšenju i drugih ličnih podataka određenih osoba, na potrebu zaštite prava maloletnih žrtava krivičnih dela o kojima je u sredstvima informisanja iznošeno više podataka nego što je o potrebno i dozvoljeno i druge situacije koje se ne mogu porediti sa predmetnim slučajem dostupnosti presude za krivična dela za ratne zločine.

Broj: 011-00-00320/2014-02 od 31.3.2014.