Zaštita podataka o ličnosti u vreme pandemije COVID-19

Rojters je ukazao na različitu praksu evropskih zemalja u pogledu obrade ličnih podataka u svrhu sprečavanja pandemije. Autori, koji su preuzeli tu vest, dalje ističu da se tehnologijama za nadzor ljudi koji se nalaze u karantinu, u svrhu sprečavanja širenja COVID-19, testiraju načela Opšte uredbe o zaštiti ličnih podataka EU. Prema GDPR osetljivi lični podaci se od nekoga mogu dobiti samo uz pristanak, poštujući načela ograničenja svrhe obrade i ograničenje čuvanja podataka. Frederik Kalthener (Frederike Kaltheuner), stručnjak za zaštitu privatnosti iz "Mozilla Foundation", kaže da „moraju postojati neoborivi dokazi da su takva tehnološka rešenja, za digitalni nadzor ljudi, vredna narušavanja privatnosti“. U Nemačkoj je blokiran predlog ministra zdravstva za praćenje mobilnih telefona bez sudskog naloga.

Evropski Nadzornik za zaštitu podataka o ličnosti Vojčeh Vijevirovski (Wojtek Wiewiorowski) je u otvorenom pismu generalnom direktoru Evropske komisije, Robertu Violi (Roberto Viola) ukazao na neophodnost dodatnih mera zaštite u svrhu prikupljanja mobilnih metapodataka od evropskih telekomunikacijskih operatora, a u cilju predviđanja širenja koronavirusa. U pismu se posebno ukazuje na nekoliko tačaka na koje je potrebno obratiti posebnu pažnju: anonimizaciju podataka, pravo pristupa podataka i ograničenje čuvanja podataka. Evropski Nadzornik za zaštitu podataka o ličnosti, na kraju, posebno naglašava da se pristup tim podacima mora ograničiti samo na epidemiologe, naučnike i lica za zaštitu podataka.

Međunarodni institut za štampu (International Press Institute) poslao je otvoreno pismo evropskim liderima gde se ukazuje na neophodnost da se zaštiti slobodan protok informacija radi borbe protiv COVID-19. Oni ističu da mere koje države sprovode u borbi protiv pandemije, u vidu ograničenja u pristupu medija u vladinom planiranju i sprovođenju aktivnosti, moraju biti „neophodne, srazmerne, strogo vremenski ograničene i podložne redovnom nadzoru“. Dalje ističu da je slobodan protok nezavisnih vesti od suštinskog značaja za informisanje javnosti o merama u borbi protiv COVID-19, kao i za održavanje javnog nadzora i rasprave o adekvatnosti tih mera.

Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti počelo je 21.3.2020. da objavljuje imena i adresa lica kojima su izdata rešenja o obaveznoj samoizolaciji u trajanju od 14 dana, u cilju zaštite javnog zdravlja, a nakon prethodno pribavljenog mišljenja Agencije. U mišljenju se Agencija pozvala na odredbe člana 8. Evropke konvencije o ljudskim pravima, članova 9. i 10. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, te čl. 6. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, čl. 18.Zakonao zaštiti stanovništva od zraznih bolesti i članovima 6. i 48. Zakona o zbirkama podataka u oblasti zdravstva. Imajući u vidu navedene odredbe zakona, Savet Agencije smatra da:

„Borba protiv korona virusa zahtijeva nesistemsku (ad hoc) obradu ličnih podataka od strane nadležnih službi koje imaju legitiman pravni osnov da u cilju zaštite javnog zdravlja, uz primjenu specifičnih mjera zaštite, prikupljaju i koriste lične podatke radi smanjenja rizika oboljevanja od koronavirusa.

………..

Nedvosmisleno je da obrada ličnih podataka treba biti osmišljena tako da bude u službi čovječanstva, kako kaže i Opšta uredba o zaštiti ličnih podataka EU. Pravo na zaštitu ličnih podataka nije apsolutno pravo, ono se mora razmatrati u vezi s njegovom funkcijom u društvu, te treba biti ujednačeno s drugim temeljnim pravima, u skladu s načelom proporcionalnosti. U tom kontekstu potrebno je istaći kako bi obrada ličnih podataka o zdravlju trebala biti nužna i proporcionalna, a lični podaci primjereni, relevantni i ograničeni na ono što je nužno u odnosu na svrhe u koje se obrađuju. “