Zaštita podataka o ličnosti u vreme pandemije COVID-19

Od početka uvođenja nastave na daljinu pojedini nastavnici zadaju đacima domaće zadatke tako što od njih traže da snime video zapise na kojima se vide kako izvode vežbe iz raznih školskih predmeta, i da im te snimke šalju na mejl ili Viber. Ministarstvo prosvete upozorilo je škole da su obavezne da vode računa o zaštiti učenika od digitalnog nasilja. ;"Nastavnici ne bi trebalo da traže od učenika da im šalju video zapise/fotografije u kojima se deca vide da bi se sprečila svaka vrsta zloupotrebe dece u virtuelnom prostoru. Nikada ne možemo biti sigurni u to da je elektronska pošta nastavnika zaštićena od "upada", a zatim i od zloupotrebe", navodi se u dopisu Ministarstva prosvete upućenom školama. U Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnost ukazuju za Danas da prikupljanje video snimaka na kojima se deca vide predstavlja obradu podataka koji nisu primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade. U tom smislu, škola mora preduzeti sve adekvatne organizacione, tehničke i kadrovske mere zaštite podataka kojima raspolaže, kako ne bi došlo do neovlašćenog pristupa tim podacima. U redovnim okolnostima, uvođenje takvog načina izvođenja nastave u obrazovno-vaspitnim ustanovama bi podrazumevalo detaljnu pravnu regulaciju, ali imajući u vidu činjenicu vanrednog stanja koje je u toku, sadržinu odluke o obustavi nastave u obrazovnim ustanovama, te otežan rad prosvetnih radnika u zadatim uslovima, Poverenik smatra da ista obrada jeste neophodna, uz preduzimanje svih raspoloživih mera bezbednosti podataka. Prikupljanje kontakt podataka (brojevi telefona, i-mejl adrese), u tom smislu, može predstavljati neophodnu obradu podataka o ličnosti, u svrhu nesmetanog odvijanja nastave na daljinu.

Tehnološke inovacije koje države koriste u borbi protiv pandemije COVID-19, poput digitalne tehnologije za nadzor stanovništva, pokrenula su razna pitanja o ostvarivanju ljudskih prava i sloboda i nakon prestanka pandemije. Samo neka od pitanja koji autori dalje navode u tekstu su: koliko dugo će se nakon pandemije čuvati podaci da je neko bio inficiran virusom ili je bio u kontaktu sa osobom pozitivnom na korona virus; da li će koncerti, utakmice, bioskopi, pozorišta, aerodromi postati dostupni samo onome ko prođe kontrolni punkt i dokaže svoju imuno-biološku sliku skeniranjem QR koda?

Više od 100 civilnih organizacija za ljudska prava pokrenule su inicijativu: države koje koriste digitalne tehnologije za nadzor stanovništva radi borbe protiv COVID-19, moraju poštovati ljudska prava. U pismu se pozivaju vlade da ne primenjuju digitalni nadzor ukoliko nisu ispunjeni sledeći uslovi:

• Mere nadzora koje se sprovode moraju biti zakonite, srazmerne i neophodne.
• Ovlašćenja za nadzor moraju biti vremenski ograničena do isteka pandemije.
• Države moraju da obezbede da se podaci prikupljaju jedino u svrhu suzbijanja pandemije, a ne da se koriste i za druge, komercijalne svrhe.
• Vlade moraju da obezbede da se prikupljeni podaci anonimizuju, te da rukovaoci dostave dokaze o anonimizaciji tih podataka.
• Prilikom upotrebe napredne digitalne tehnologije treba imati u vidu moguće rizike od diskriminacije i kršenja ljudskih prava marginalizovanih društvenih grupa, čije potrebe mogu biti pogrešno predstavljene u dobijenim skupovima podataka.
• Eventualne razmene podataka između vlada i trećih subjekata moraju biti zasnovane na zakonu i uz primenu odgovarajućih zaštitnih mera.
• Praćenje subjekata ne sme da bude u domenu sektora bezbednosti i obaveštajnih službi i mora biti pod nadzorom nezavisnog tela. Pojedinci imaju pravo na informaciju o podacima koji se o njima obrađuju, kao i na efektivno obeštećenje.
• Mere kao odgovor na pandemiju koje podrazumevaju i obradu ličnih podataka moraju biti inkluzivne, i da omoguće svim relevantnim akterima da uzmu učešća, posebno stručnjacima iz javnog zdravstvenog sektora i iz marginalizovanih grupa.

Pretraživač Gugl saopštio je da je izdvojio 6.5 miliona dolara svetskim organizacijama koje proveravaju činjenice (fact-checking) za borbu protiv dezinformacija o COVID-19. Pored finansijske pomoći, Gugl namerava da nevladinim organizacijama i novinarima olakša pristup stručnjacima i raznim bazama podataka o COVID-19.