Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поднео је Уставном суду Предлог за оцену уставности одређених одредби Закона о одбрани и Предлог за оцену уставности одређених одредби Закона о Безбедносно-информативној агенцији (БИА).

Повереник је у мају, након усвајања Закона о изменама и допунама Закона о одбрани и Закона о изменама и допунама Закона о БИА најавио да ће тражити оцену уставности ових закона, што је сада и учинио.

Наиме, након измена спроведених наведеним законима Министарство одбране и Војска, као и БИА практично су изузети из јединственог система слободе приступа информацијама уређеног Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, као јединственог система заштите тајних података уређеног Законом о тајности података.

Одредбе које предвиђају да на предлог Министарства одбране Влада "ближе уређује" податке који се "штите", односно "не могу учинити доступним јавности", као и одредбе којима се неки документи БИА класификују по врсти а не с обзиром на садржину, не само да су супротне одредбама оба поменута закона чиме се нарушава јединство правног система, него и супротне члану 51. Устава Републике Србије којим је одређено да се право на приступ информацијама које су у поседу државних органа остварује у складу са законом.

Спорна одредба чл. 102. Закона о одбрани није у складу ни са чланом 41. Устава Републике Србије, којим је прокламовано да је Војска Србије под демократском и цивилном контролом, јер отвара могућност да се права јавности ограничавају, чак и искључују и мимо критеријума и услова утврђених Законом о слободном приступу информацијама и Законом о тајности података.

Одредбе члана 20в Закона о БИА којима се уређује обрада података о личности у поступку безбедносне провере, којима се уз остало предвиђа да директор БИА практично уређује обраду података супротне су члану 42. Устава РС који предвиђа да се обрада података о личности уређује искључиво законом.