Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поздравио је то што је на дневном реду прве седнице првог редовног заседања Народне скупштине Предлог закона о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова.

Министарство унутрашњих послова (МУП) дуго је припремало овај Закон, у оквиру тога остваривало конструктивну сарадњу са Повереником, а усвајањем овог закона биће обезбеђен бар један од битних услова за увођење реда у области обраде података о личности.

И поводом Предлога закона о изменама и допунама Закона о полицији који је такође на дневном реду, Повереник оцењује као врло позитивну реакцију МУП-а, на примедбе које је он изнео на веома спорну и по људска права ризичну одредбу о увођењу тзв. интелигентног видео надзора, а за који би опрему набављали, између осталог, и органи локалне самоуправе. Добро је да је МУП разумео и прихватио примедбу Повереника и да је ова одредба уклоњена из текста који ће разматрати народни посланици.

Поред тих позитивних примера, Повереник још једном скреће пажњу народних посланика на Предлог закона о националном ДНК регистру. Повереник је и у мишљењу достављеном МУП-у и у посебним писмима председницима Одбора за одбрану и унутрашње послове и за људска и мањинска права и равноправност полова упозорио да је реч о закону који садржи бројне одредбе чије усвајање подразумева изузетно озбиљне ризике повреде људских права.

Наиме, овим предлогом предвиђа се јединствени регистар генетског податка свих лица независно од тога да ли је реч о извршиоцима (само) тешких кривичних тела, лицима која су само осумњичена за таква дела, лицима која су оштећена извршењем неког кривичног дела, али и независно од узраста лица. Такав регистар не би правио разлику између жртве и осуђеног лица за тешко кривично дело, као ни између пунолетног и малолетног лица, без обзира да ли је реч о осуђеном, осумњиченом или жртви.

Реч је о решењима која су апсолутно спорна са становишта опште прихваћених стандарда о праву на приватност и заштиту података о личности, Устава Србије, Европске конвенције о људским правима, и која су у директној супротности са ставовима израженим у одлукама Европског суда за људска права.

Повереник апелује на народне посланике да ове чињенице имају у виду приликом разматрања, а поготово евентуалног усвајања овог Закона.