Да ли министарство треба да омогућити приступ информацијама у вези са инспекцијским контролама, односно записницима инспектора, по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, имајући у виду одредбе чл.32. Закона о државној управи („Сл. гласник РС"бр. 20/92...49/99) по којима је инспектор дужан да чува као службену тајну податке до којих дође у вршењу надзора?
Начелан став Повереника поводом наведеног питања је следећи:
Министарство је то које, као првостепени орган у овој управној материји о доступности информацијама од јавног значаја, најпре треба да цени основаност поднетог захтева, на основу конкретних чињеница, водећи рачуна о следећем:
Информације садржане у записницима инспектора јесу несумњиво информације од јавног значаја у смислу члана 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја( „Сл. гласник РС“ бр. 120/04 и 54/07), јер су настале у вези са радом државног органа и садржане су у одређеном документу, за које јавност има оправдан интерес да зна. Овај закон у чл. 9. 13. и 14. такође прописује и услове и разлоге из којих се одређене информације могу ограничити, у складу са одредбом чл. 8. Закона, а ради заштите неког претежнијег легитимног интереса.
Тако је у чл. 9. тачка 5. предвиђена могућност да се тражиоцу ускрати право на слободан приступ информацијама од јавног значаја, ако би се тиме учинио доступним документ за који је прописима или службеним актима заснованим на закону одређено да се чува као државна, службена, пословна или друга тајна, односно који је доступан само одређеном кругу лица, а због чијег би одавања могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом који претежу над интересом за приступ информацији. Иста могућност предвиђена је у тачки 2. истог члана, између осталог, за случај када би то угрозило, омело или отежало откривање кривичног дела, вођење судског или другог правно уређеног поступка.
То значи да ознака тајности документа није једини и довољан услов да би орган власти могао ускратити приступ траженој информацији ради заштите претежнијег легитимног интереса (државна безбедност, здравље, приватност, вођење судског или другог поступка), већ је неопходно утврдити и да би тај интерес, приступом информацији, био озбиљно повређен.
Конкретно, треба утврдити да ли би услед одавања информација из записника о инспекцијском надзору, који иначе представља јавну исправу, могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом, у смислу цитираног чл.9.тач.5. и да ли ти интереси претежу над интересом за приступ информацији, у смислу чл.8. истог закона. Исто се односи и на разлоге из тачке 2. овог члана.
Исте принципе изражава нпр. и Препорука Комитета Министара Савета Европе, Р бр.2002, која говори да „треба избегавати да тајност документа аутоматски онемогућава увид у тај документ у будућности“, те да се орган власти који поступа по захтеву тражиоца информације, мора уверити да ли су заиста испуњени услови за тајност тог документа, применом теста „одмеравања интереса“.
Очигледно је да не би било дилема у поступању органа да су одредбе Закона о државној управи на које министарство указује у свом писму, усаглашене са Законом о слободном приступу информацијама. Ипак, и при постојећем стању ствари такве дилеме су сувишне, имајући у виду да је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја леx специалис у материји доступности информацијама од јавног значаја, што се темељи и на одговарајућим међународним документима, декларацијама и препорукама .
