Која су права лица чији се подаци обрађују?

Права физичког лица из Закона о заштити података о личности су:

Право на приступ;– свако физичко лице има право да од руковаоца захтева информацију да ли обрађује податке о њему, које и у коју сврху, приступ тим подацима, предвиђени рок чувања, копију тих података али и информацију о свим осталим питањима из члана 26. Закона. Право на приступ може бити ограничено, у целини или делимично, у мери и трајању које је неопходно и сразмерно у демократском друштву из разлога који су предвиђени чланом 28.

Право на исправку и допуну – лице на које се подаци односе има право да захтева исправку његових нетачних података о личности без непотребног одлагања. Уколико су подаци непотпуни, лице има право да своје податке допуни кроз давање додатне изјаве на основу члана 29 Закона.

Право на брисање-  свако лице на које се подаци односе има право да се његови подаци о личности избришу од стране руковаоца када више нису неопходни за остваривање сврхе због које су прикупљени или на други начин обрађивани, ако је лице опозвало пристанак на основу кога се обрада вршила или је поднело приговор на обраду, ако су подаци незаконито обрађивани, ако брисање представља извршење законске обавезе руковаоца или ако су подаци о личности претходно прикупљени у вези са коришћењем услуга информационог друштва из члана 16 став 1 Закона. Захтев за брисање се подноси руковаоцу.

Право на ограничење обраде- лице на које се подаци односе има право да од руковаоца захтева да се обрада његових података о личности ограничи у случајевима који су предвиђени чланом 31 Закона.

Право на преносивост података-уколико су заједно испуњени услови из члана 36 Закона, лице на које се подаци односе има право да претходно доставњене податке прими у структурисаном облику од руковаоца као и да их, без његовог ометања, пренесе другом руковаоцу.

Право на прекид обраде (приговор)- лице на које се подаци односе има право да од руковаоца ,у виду приговора на обраду, захтева прекид обраде која се врши у складу са чл.12 ст.1 тач. 6 Закона, укључујући и профилисање које се заснива на тим одредбама. Уколико руковалац није предочио да постоје законски разлози за обраду који претежу над интересима, правима или слободама лица на које се подаци односе или су у вези са подношењем, остваривањем или одбраном правног захтева, биће дужан да прекине за обрадом података о лицу које је поднело приговор.

Право против одлучивања искључиво на основу аутоматизоване обраде- на лице, чији се лични подаци обрађују, неће се примењивати одлука донета искључиво на основу аутоматизоване обраде, укључујући и профилисане, уколико та одлука значајно утиче на његов положај или производи правне последице по лице. Изузеци од овог правила су предвиђени чл. 38, ст. 2, тач.1, 2 и 3 Закона.

-Како захтевати остваривање права у вези обраде података о личности?

Захтев за приступ, исправку и допуну, брисање, ограничење обраде, преносивост података, прекид обраде као и непримењивање одлуке донесене на основу аутоматизоване обраде. лице чији се подаци обрађују подноси руковаоцу. Уколико руковалац, у складу са чл. 21 ст. 3 Закона, оправдано посумња у идентитет лица које је поднело захтев, може од лица захтевати достављање додатних информација неопходних за потврду идентитета, у складу са чл.5 ст.1 тач.3 Закона.

Руковалац је дужан да достави копију података које обрађује лицу на које се подаци односе на његов захтев. Ако је захтев за копију достављен електронским путем, информације се достављају у уобичајено коришћеном електронском облику, осим ако је лице на које се подаци односе захтевало другачије достављање. Уколико лице лице на које се подаци односе захтева израду додатних копија, Руковалац може да захтева накнаду нужних трошкова за исте.

-Када се подноси притужба Поверенику?

Ако руковалац не поступи по захтеву лица на које се подаци односе дужан је да о разлозима за непоступање обавести то лице без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана пријема захтева, као и о праву на подношење притужбе Поверенику, односно тужбе суду.