Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић, поводом медијских вести да је у посебне бирачке спискове за избор Националних савета националних мањина у неким срединама уписан већи број грађана без њиховог знања, чак и противно њиховој вољи, оцењује да би тако нешто представљало изузетно тежак облик повреде људских права. Наглашавајући да ће све жалбе изјављене поверенику по овом основу бити, у границама могућности, приоритетно третиране, повереник је позвао Министарство за људска и мањинска права и надлежне органе локалних самоуправа да с тим у вези, без одлагања, предузму мере из своје надлежности. Повереник је позвао и МУП и Тужилаштво да предузму кораке ради утврђивања чињеница битних за евентуалну кривичну одговорност неких лица.
Тим поводом, Повереник Родољуб Шабић изјавио је и следеће:
„За послове организовања и спровођења избора за Националне савете надлежни и одговорни су Министарство за људска и мањинска права и органи локалне самоуправе чији посао је вођење бирачких спискова и само су они овлашћени да се баве обрадом података о личности коју формирање посебних бирачких спискова подразумева. А само грађанину припада право да на посебно прописаном обрасцу у писаној форми поднесе захтев за упис у посебан бирачки списак, и то не може, ван законом предвиђених услова, обављати неко други уместо њега.
Већ раније сам, у неколико наврата упозоравао да је незаконито да било ко други под фирмом пружања помоћи, врши обраду података о личности и прикупља и формира евиденцију бирачких или других спискова лица, а поготово да успоставља посебне „приватне“, страначке и сл. збирке података на основу фотокопија захтева или личних докумената односно пописа лица са адресама, бројевима телефона и сл. У вези са индицијама да је до сличних повреда закона у неким срединама ипак дошло, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је већ предузео конкретне кораке.
Међутим, најновије, још увек непотпуно проверене информације да је значајан број људи у посебне бирачке спискове уписиван без знања, чак и противно својој вољи, свакако заслужују највећу могућу пажњу. Ако се покаже да су тачне, биће то најозбиљније, изузетно тешко кршење људских права зајамчених Уставом и законом. Тако нешто било би политички веома штетно, јер баца сенку на важну демократску активност каква су свакако избори за Националне савете националних мањина. И са моралног становишта то је неодрживо, јер нико не би смео да се према грађанима понаша као да су грађани овце у његовој својини и уписује их или преписује из једног регистра у други сходно сопственом нахођењу.
И коначно, с правног становишта тако нешто је, по свему судећи, уз остало, озбиљно кривично дело за које је чланом 146. Кривичног законика РС запрећена казна до три године затвора.“
