„Добро је што је у недавном Извештају Комисије ЕУ констатовано да смо направили одређен напредак. Али, ту оцену треба схватити пре као подстрек, него као похвалу. Шта та оцена конкретно значи треба ценити у светлу оног што је учињено и још пре оног што је пропуштено да се учини.

Донет је нов Закон о заштити података о личности, али он, и поред благовремених упозорења Повереника за информације, касније потврђених мишљењима експерата ЕУ и СЕ, садржи и решења која су у супротности са стандардима ЕУ. Што се подзаконских прописа тиче, Повереник је у законом предвиђеном року донео два правилника за које је био надлежан. Влада је имала обавезу да донесе две уредбе. Донела је, по истеку за то предвиђеног рока, једну, а другу, врло битну, јер се тиче нарочито осетљивих података још није донела.

За независни надзорни орган проглашен је дотадашњи Повереник за слободан приступ информацијама. Међутим, иако је Народна скупштина веома брзо доношењем одговарајућег акта створила претпоставке за неопходно значајно повећање броја запослених, ипак је, због ригидног става Владе условљеног несхватљивим пропустима Министарства финансија, Повереник целе године радио са пет пута мањим бројем сарадника од предвиђеног (12 од 69). Није био у могућности да ангажује ни једног новог сарадника за послове заштите података о личности и радио их је, заправо импровизовао са истим малобројним тимом са којим је раније радио само послове слободе приступа информацијама. И поред тога, реакције Повереника на одређене случајеве дале су корисне ефекте. Добри примери, од општијег значаја, су резултати остварени у комуникацији са Министарством одбране у вези са обрадом података регрута, Министарством просвете у вези са евиденцијом података о ученицима, Рател-ом у вези са Упутством за „пресретање Интернет комуникације" и сл.

Рад на едукацији грађана и субјеката који се баве обрадом њихових података, ако се изузме неколико активности Повереника као што је (у сарадњи са мисијом Комисије ЕУ) припрема и објављивање Водича кроз Закон о заштити података о личности, организовање прве регионалне конференције о заштити података о личности, те контакти са удружењима банкара и телеоператера, практично није ни започет. Тек треба започети огроман посао тријаже извесно више стотина закона и прописа, чију садржину треба ускладити са стандардима ЕУ.

Да би се спречила штета по људска права и по извршавање обавеза утврђених ССП-ом неопходно је дефинисати приоритете, циљеве, рокове, извршиоце, одговорност. Ради тога Повереник је, у сарадњи са експертима ЕУ, припремио Нацрт националне стратегије спровођења заштите података о личности и доставио га Влади Србије. На жалост, изостала је реакција."