Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић, оцењује да Глобални барометар корупције, (резултати истраживања спроведеног у 69 земаља света) који су данас објавили Галуп Интернационал и Транспаренси Интернационал, врло слично као и крајем прошле године објављени Глобални индекс перцепције корупције, указује на стагнацију у борби против корупције код нас и самим тим на потребу далеко енергичнијег предузимања свих расположивих антикорупцијских мера.
С тим у вези Повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„У последње време доста је урађено на усвајању разних докумената, закона или међународних конвенција, који треба да представљају нормативни основ за антикорупцијско деловање. То је добро, међутим тежиште борбе против корупције мора бити у реалном а не у нормативном свету. Чињеница да и перцепција наших грађана и перцепција нашег међународног окружења говори о стагнацији у борби против корупције захтева предузимање свих расположивих, посебно оних превентивних, антикорупцијских мера.
У том контексту незаобилазна мера је подизање нивоа прегледности пословања односно ширење простора за слободан приступ информацијама о раду органа власти или јавних предузећа. Треба подићи на ниво принципа и учинити потпуно неспорном обавезу да се јавности стављају на располагање информације које се тичу располагањима јавним новцем и јавним ресурсима. То је, ако постоји политичка воља, релативно лако применљив, ни мало скуп, а истовремено, што потврђује искуство других, врло ефикасан лек против корупције.
Било би добро да и органи гоњења убудуће више пажње посвећују случајевима незаконитог ускраћивања информација од јавног значаја, као индикативним у контексту борбе против корупције. Као Повереник суочио сам се са много примера, као што су били ЈП „Путеви Србије" (случај „друмске мафије", и „пробој буџета" за вишемилионски износ) и ЈП „Железнице Србије" (набавка „шарених композиција" и др.) или као што је тренутно НИС (вишемилионска дубиоза у пословању), који говоре да се готово по правилу иза проблема у комуникацији са јавношћу, односно ускраћивања информација од јавног значаја, крију или бар могу крити далеко озбиљнији проблеми у виду нерационалног или незаконитог трошења јавних средстава, злоупотреба или корупције.
Инсистирање на максималној транспарентности у раду органа јавне власти и јавних предузећа извесно може допринети томе да овакве случајеве предупредимо и спречимо, уместо да се бавимо њиховим последицама, а самим тим резултати у борби против корупције биће далеко бољи."
