На захтев агенције Бета да, у контексту приближавања Србије „белој шенгенској листи", оцени стање у области заштите података о личности, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић дао је следећу изјаву:
„Независно од тога што бих волео да се, оптимистичке прогнозе у вези са „белим шенгеном" остваре мислим да одговоран однос према остваривању циља какав је либерализација визног режима, и што је још важније, према зајемченим људским правима, захтева да се много брже и енергичније мења постојеће стање. Однос многих органа власти, али и субјеката приватног права према обради и заштити података о личности значајно је испод стандарда који су утврђени Уставом, Законом о заштити података о личности и релевантним међународним документима.
Уставом Србије утврђено је да се обрада, дакле прикупљање, држање и коришћење података о личности уређује законом. С тим у складу, Законом о заштити података о личности утврђено је да се обрада података може вршити само на основу закона, само у сврхе утврђене законом и само у мери која је неопходна за остваривање сврхе. Кривични законом неовлашћена обрада података личности утврђена је као кривично дело. Уз то, Споразумом о стабилизацији и придруживању са ЕУ, Србија се обавезала да ће своје законодавство у области заштите података о личности ускладити са стандардима ЕУ, те да ће, ради надзора и обезбеђења примене тих стандарда, формирати једно или више независних надзорних тела са довољно финансијских и људских ресурса.
У пракси, међутим, ствари стоје битно другачије. Веома озбиљне индиције указују на велики број случајева где се обрада података врши са врло проблематичним или без икаквог правног основа или на начин и у мери који су очигледно несразмерни сврси обраде, или без адекватне заштите података. Истовремено, нису обезбеђени ни елементарни услови за остваривање функције надзора над применом Закона о заштити података о личности, па тако ни за извршавање, с тим у вези, преузетих међународних обавеза.
Предузимањем нужних нормативних, кадровских, организационих, едукативних и др. мера, пре свега од стране Владе Србије, али и других, овакво стање мора да бар почне да се мења на боље. У противном, оптимизам у погледу „белог шенгена" би се могао показати као нереалан. А чак, иако се покаже да постоји политичка спремност ЕУ да занемари наш неадекватан однос према неким преузетим обавезама, извесно ћемо се суочити са изузетно озбиљним проблемима на плану остваривања и заштите основног људског права на приватност, односно на заштиту података о личности."
