Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности обратио се већи број новинара са питањима, односно молбама за објашњење у вези са саопштењем Министарства одбране о раду Комисије за утврђивање одговорности за трагедију хеликоптера, као и у вези са налазом саме Комисије.
Поверенику за информације није позната садржина налаза Комисије. Повереник није имао увид у садржину налаза за шта уосталом и није било разлога, будући да увид у конкретне документе врши онда када поводом њих води поступке по жалбама.
Чак и да је имао увид у садржину налаза Комисије Повереник је у овој фази не би коментарисао, будући да постоји могућност да му се у догледно време жалбом обрати неко од медија, новинара, НВО, грађана итд., па би такво коментарисање неко евентуално могао оценити као прејудицирање.
Повереник међутим мора да подсети на неке релевантне правне чињенице. Право јавности да зна, дакле право на приступ информацијама о раду органа власти зајамчено је Уставом Републике Србије. То право остварује се на начин утврђен Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја у коме је изричито предвиђено (чл. 8): "Права из овог закона могу се изузетно подврћи ограничењима прописаним овим законом ако је то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог на Уставу или закону." Закон, разуме се, предвиђа и околности у којима остваривање права јавности може да буде ограничено, али је то ограничавање оправдано и правно могуће искључиво под условима утврђеним законом. Право јавности да зна не може се ограничавати никаквим подзаконским актима. С тим у вези правно је неодрживо позивање на "Упутство о класификовању, извештавању, евиденцији и анализи ванредних догађаја у Министарству одбране и Војсци Србије", као на било какав основ за ограничавање права утврђених и уређених законом.