Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је однос надлежних органа према проблему одговорности за кршење Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ) и Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ЗСПИЈЗ) неадекватан и да је заправо стимулативан за прекршиоце закона.
Посебно није добро да се питање одговорности за кршење закона од стране надлежних "гура под тепих", минимизира и у јавности о њему ствара погрешна слика.
Повереник оцењује да би за реално сагледавање односа државе према стању у области заштите података о личности било корисно и веома илустративно да Министарство правде или други надлежни органи објаве нпр. податке о томе колико лица је за шест година, колико је ЗЗПЛ у примени, правноснажно осуђено за кривично дело из члана 146. КЗ-а или неко друго кривично дело у вези са незаконитом обрадом података о личности, односно да ли је уопште неко осуђен. Не само да је примере одговорности тешко, готово немогуће пронаћи, него су с тим у вези, узнемиравајуће недавне изјаве појединих представника појединих тужилаштава о "немогућности" да се неке кривичне пријаве "пронађу у електронској бази" јер указују на могућност нестанка, губитка предмета, што се извесно никако не би смело догађати. Како год било, објављивање релевантних података би сигурно потврдило велики раскорак између "казнене политике" и потреба и реалног стања које је оптерећено мноштвом проблема и озбиљних, тешких повреда закона и права на заштиту података о личности, укључујући и компромитације огромних база личних података које су биле под контролом државних органа.
Забрињавајуће је да и у области слободе приступа информацијама надлежно министарство, сада Министарство државне управе и локалне самоуправе наставља с праксом коју је три године упражњавало Министарство правде практично уопште не покрећући прекршајне поступке против прекршилаца закона.
С тим у вези посебно је неумесно да такву праксу Министарство државне управе и локалне самоуправе објашњава "разликама у тумачењу закона". Јасне и недвосмислене одредбе чланова 46, 47 и 48 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја којима су утврђени кажњиви прекршаји искључују могућност различитог тумачења и Министарство, по закону надлежно за спровођење надзора има, у оквиру функције обавезу да покреће прекршајне поступке против оних који прекршаје чине. Из године у годину почине се хиљаде прекршаја, а о стотинама њих, оних најдрастичнијх, најфлагрантнијих случајева (у којима је најчешће почињено по неколико прекршаја), иако то није обавеза Повереника, он је обавештавао надлежно министарство. И кад у последњих 10 месеци (колико је оно надлежно) Министарству за државну управу и локалну самоуправу Повереник достави 271 такав предмет, а Министарство покрене само 4 поступка, тој чињеници је сваки коментар сувишан.
