Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поводом повећаног интересовања јавности за догађања у Пореској управи (ПУ) саопштава да је поступак надзора над применом Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ) покренуо још пре осам дана.
Непосредан повод за покретање поступка била је индивидуална пријава због појављивања у медијима података из пореске пријаве, дакле података по закону доступним само овлашћеним лицима ПУ. Међутим, у току поступка надзора радници ПУ су овлашћеним лицима Повереника дали и информације које могу бити релевантне за веома лошу, крајње забрињавајућу оцену укупног односа према подацима пореских обвезника.
Овлашћена лица Повереника су информисана да су те информације, иако је ПУ пропустила да о њима раније обавести Повереника, достављене и тужилаштву и МУП-у.
Остављајући по страни, бар овом приликом, питање да ли је добро што су информације које тек треба да буду предмет провере тужилаштва и МУП-а јавно објављене, односно зашто евентуално јавност о њима није обавештена пре покретања поступка од стране Повереника, повереник сматра да је неопходно да надлежни органи (тужилаштво и МУП) у најкраћем могућем року провере све релевантне чињенице како у вези са сумњом у погледу права појединачног подносиоца пријаве тако, поготово, и у вези са евентуалним недопуштеним масовним продором у збирке података о личности пореских обвезника, и о томе обавесте јавност.
Повереник ће у оквиру својих надлежности, у најкраћем року предузети мере у оквиру својих овлашћења, о чему ће, као и увек, јавност бити обавештена.
С тим у вези, повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Како год било, конкретан случај је само још једна у низу потврда оног на шта сам као повереник више пута упозоравао. Реч је о томе да као држава хронично, већ годинама имамо потпуно неадекватан, неодговоран однос према праву грађана на заштиту података о личности.
Недопустиво је да држава нема праве одговоре на питања ко, када, зашто и како има право да се бави обрадом података о личности. Основ за то, у било којим околностима, могу и треба да буду јасна и прецизна законом утврђена решења, а не мање или више (не)формални налози овог или оног министра или државног секретара, а иза сваког приступа базама личних података грађана мора постојати „неизбризисиви траг" који омогућава да се у сваком тренутку провери смисао, сврха, а пре свега законитост приступа подацима. У том контексту делује готово гротексно и сама сумња да је могуће да се, без законом дефинисаног основа, сврхе и обима преузимају чак и комплетне базе података.
Није случајно што смо свакодневно суочени са скандалима везаним за продоре у приватност, односно незакониту обраду личних података (праћење, прислушкивање и лоцирање, крађа идентитета, успостављање незаконитих збирки података...).
Зато, и овом приликом, још једном упозоравам да је неопходна коренита промена односа према заштити података о личности. Ако и даље изостане осмишљен, стратешки приступ проблемима у овој области, ти проблеми ће се континуирано и све брже умножавати, са крајње негативним последицама које у неким случајевима могу бити и дословно неотклоњиве."
