Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је поводом пет година од почетка примене Закона о заштити података о личности оценио да се Србија у овој области суочава са великим бројем проблема. Повереник сматра нужним много активнији однос Владе Републике Србије и Народне скупштине, према стању у области заштите података о личности, јер ће се у противном, због постојећих недостатака у правном поретку, али и недоследности приликом уношења нових решења у правни поредак број случајева кршења Уставом и законом зајамчених људских права у овој области стално увећавати.
Наглашавајући да су, уз пуно уважавање објективних проблема, неки од пропуста несхватљиви, повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Број предмета Повереника у области заштите података о личности у 2013. години био је 2200, за 50% већи од броја предмета у 2012, троструко већи него у 2011. години. Добро је што се то може објашњавати порастом свести грађана о њиховим правима и могућностима заштите, али није нимало добро што се у значајној мери мора објашњавати недостацима система и пропустима надлежних органа.
И поред више упозорења Повереника на потребу радикалних измена или још боље доношења новог закона о заштити података о личности, на том плану није учињено практично ништа. Изостала је реакција и на „парцијалне" иницијативе Повереника па нам данас недостају законска решења у веома деликатним областима обраде личних података као што су видео надзор, биометрија, безбедносне провере итд. услед чега је обрада личних података у овим областима у веома значајном броју незаконита. Слично важи и за приступ подацима о електронској комуникацији грађана. Предлог од „14 мера" који су заједнички поднели Повереник и Заштитник грађана јесте добио вербалну подршку али је од тих мера мало шта реализовано.
Ни више од три године након усвајања Стратегије заштите података о личности, иако је постојала обавеза да то уради у року од три месеца, Влада није донела Акциони план за спровођење Стратегије. А услед тог пропуста Стратегија је остала „списак лепих жеља", празна прокламација, а у те три године је пропуштено да се уради много шта што је било и потребно и могуће.
Ни пет година од почетка примене Закона, иако је на обавезу, као и у претходном случају више пута била упозорена од стране Повереника, Влада није донела уредбу о заштити нарочито осетљивих података због чега је посебна законом зајачмена заштита нарочито осетљивих података великог броја лица различитих категорија такође остала само празна прокламација. Услед тога у веома великом броју случајева обраде тзв. „нарочито осетљивих података" долази до повреде права грађана и то, што је посебно забрињавајуће, на флагрантан начин и врло често од стране државних органа.
Због наведених и многих других разлога, сматрам веома важним, неопходним да сви надлежни органи, посебно Влада Србије и надлежна министарства, квалитативно измене свој однос према стању у области заштите података о личности."
