Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности доставио је Народној скупштини Републике Србије Посебан ванредни извештај о примени Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја у државним предузећима.
С тим у вези повереник Родољуб Шабић изјавио је следеће:
„Чланом 36. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја утврђено је да Повереник сваке године подноси Народној скупштини Годишњи извештај. Ставом 2. истог члана Закона предвиђено је да поред Годишњег извештаја Повереник може поднети Народној скупштини и друге посебне извештаје онда када он оцени да је то потребно.
Овај извештај је последица оцене да је потребно скренути пажњу Народне скупштине на забрињавајуће лош однос значајног дела државних предузећа према обавезама које она имају по Закону.
Поверенику је поднето укупно 650 жалби против државних предузећа. Поступак је до сада окончан у 541 случај. У 39 случајева жалба је одбијена или одбачена, у 502 случаја жалба је била основана. Од тога у 205 случаја Повереник није морао да доноси формално решење којем би наложио давање информација, него је предузеће након прве интервенције Повереника, односно захтева за изјашњење давало тражиоцу информације које је претходно ускратило. У 297 случајева Повереник је морао доносити решење којим је налагао давање информација. Иако су та решења коначна, обавезујућа и извршна државна предузећа нису по њима поступила у 113 случајева. Истовремено, правни механизми који би, по закону, требали да обезбеде принудно извршење решења, не функционишу.
Иако број неизвршених решења у односу на укупан број предмета код Повереника (21.600) или укупан број жалби (15.300) не изгледа велик, ни релативно ни апсолутно, његова специфична тежина се не би смела потцењивати.
Не би се смеле потцењивати штетне последице таквог односа по људска права али и по ауторитет закона, Народне скупштине која га је донела, и у крајњој линији државе. Уз то, овакав однос државних предузећа је и веома индикативан са становишта захтева борбе против корупције. Иако то не мора бити тако у сваком конкретном случају, ипак је досадашња пракса поводом жалби Поверенику и генерално и посебно поводом оних жалби које је изјављивао Савет за борбу против корупције Владе Србије, показала да се иза проблема у вези са транспарентношћу у великом броју случајева крију проблеми везани за нерационалност, незаконитост у раду и корупцију.
Полазећи од наведеног, оцењујући да је нужно предузимање одговарајућих мера од стране свих надлежних органа, посебно Владе Републике Србије и Народне скупштине, ради обезбеђења доследније примене Закона и одговорности за његово кршење поднео сам овај извештај."
