Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је, поводом учесталог интересовања медија и грађана за питања у вези са обрадом података о личности у банкама, упозорио да се свака обрада података о личности мора одвијати у оквирима који су утврђени Уставом и Законом о заштити података о личности.

Упозоравајући да постоје више него озбиљне индиције да у пракси банака има случајева обраде података о личности који (поготово у вези са неким подацима које закон третира као нарочито осетљиве, попут припадности политичкој странци или националности), прелазе поменуте оквире и позивајући банке да се уздрже од такве евентуалне праксе, повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:

„У вези са било којом обрадом података о личности незаобилазне су одредбе Устава Републике Србије (чл. 42.) и Закона о заштити података о личности (пре свега чл. 8.)

Устав, гарантујући заштиту података о личности, изричито утврђује да се обрада, односно прикупљање, држање и коришћење података о личности уређује законом и Закон о заштити података о личности низом начела, дефинишу правни контекст у коме је обрада података допуштена.

То подразумева да је обрада података начелно дозвољена само у односу на оне податке чија је обрада законом предвиђена или оне податке за чију обраду је добијен пристанак лица о чијим подацима се ради.

У вези са објективном чињеницом да однос банке и клијента није увек равноправан, те да постоје могућности да се пристанак добије не због стварно слободне воље клијента већ ради реализације жељеног циља, нужно је подсетити на принципе утврђене Законом о заштити података о личности. Прво, пристанак да би био ваљан мора да се да у писменој, законом предвиђеној форми. И друго, чак и уз пристанак обрада података мора се вршити у складу са начелима утврђеним Законом о заштити података о личности. Морају се, дакле, поштовати и начело сврсисходности (подаци се обрађују само у унапред законом или пристанком лица утврђену сврху) и начело сразмерности (само онолико података о личности колико је потребно за остварење сврхе).

Обрада података о политичкој припадности односно националности није предвиђена ни једним законом, а чак и у ситуацијама када постоји формални пристанак немогуће је препознати легитимну сврху такве обраде. Због тога она представља повреду зајамчених права грађана и као таква је недопуштена.“