Извор: "Блиц"

Недавно је конференцијом за штампу под радним називом „Хајде да се не лажемо“ млада и симпатична екипа wеб сите-а „Истиномер“ обележила прву годишњицу рада. Главна порука са „рођендана“ била је - једногодишње анализирање и оцењивање дешавања на српској политичкој сцени показује да је од свих изговорених обећања испуњено једва четвртина, дакле, у просеку од четири тврдње које изговоре наши политичари три нису истините.

У прилог оваквој оцени понуђена је табела политичара који су се „под лупом“ Истиномера најчешће нашли, издвојени су као позитивни примери они који су успели да испуне бар половину или нешто више обећања, маркирани рекордери у давању обећања…

Као разлог за веома слаб резултат једног министра наведена је “његова особеност да гарантује да ће нешто урадити, задаје себи рокове иако то нико од њега не тражи, а касније не може да их реализује.”

Занимљивија, тачна а истовремено и погрешна констатација. Јер, прогнозирање, гарантовање испуњења, потом пролонгирање и на крају често неиспуњавање самозадатих рокова, је пре општи манир, него индивидуална специфичност

С тим у вези врло су индикативни неки резултати истраживања јавног мњења који су истом приликом презентирани.. Нпр. то да врло висок проценат, 99%  или 98% грађана мисли да нису испуњена обећања која се односе на нова радна места, смањење корупције, стабилност динара, бесплатне акције од хиљаду евра, бољи стандард. Ако се ово можда и могло претпоставити, заиста је интересантно да на питање – је ли испуњено обећање “о белом шенгену”, чак 89% грађана одговара негативно. Искључено је да оволики проценат грађана не зна да визе јесу укинуте. Није дакле реч о незнању и необавештености, већ о нечем сасвим другом. Порука је - Превише неистина шири апатију, безнађе и неповерење. Има за последицу да се онима који их изговоре резултат не признаје чак ни кад га остваре. Зато, звучало наивно или не, права, хиперактуелна порука јесте - Хајде да се не лажемо.