Извор: Вечерње новости
КО СВЕ МОЖЕ ДА ТРАЖИ ЛИЧНЕ ПОДАТКЕ И ДА ЛИ НАМ ЈЕ ПРИВАТНОСТ УГРОЖЕНА
Поднето 15 кривичних пријава. Шабић: Прикупљање законито само по два основа
Да ли сте се икада запитали ко све има ваше личне податке? Банке, домови здравља, све фирме у којима сте радили, школе или вртићи у које иду ваша деца, Градскосаобраћајно предузеће, Завод за заштиту здравља, библиотека, туристичке агенције преко којих сте путовали, МУП, регрутни одсек, Републичка изборна комисија...
Ко вам је све фотокопирао, са овим или оним образложењима, личну карту? И да
ли су те фотокопије уништене или се и сада подаци негде чувају, и због чега?
А колико пута су вам узели платну картицу да је “провуку” иза шанка и наплате вам рачун? Јесте ли сигурни да податке са ваше картице никада нико није злоупотребио и наручио, рецимо, преко Интернета неку робу?
- Према грубој процени, у Србији постоји милион мањих или већих база података о личности - тврди Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Он је пре извесног времена дао налог Савезу немачке националне мањине и Бошњачком националном већу да униште базе података које су прикупили током избора за савете националних мањина.
- Обрадом података о личности може да се бави само онај ко је за то овлашћен законом или ако постоји сагласност лица чији су подаци. Ако нема ниједног од та два основа, онда је прикупљање података противзаконито - каже Шабић.
Пошто законом није предвиђено да “субјекти приватног права” праве паралелне бирачке спискове без сагласности оних који су на њима, повереник је наложио националним саветима да те базе података униште. Како каже, сарађивали су са инспекцијом и базе су пред комисијом уништене:
- Они су, прикупљајући податке о личностима, поступали у уверењу да су у праву, следећи лошу инструкцију Министарства за људска и мањинска права. До сада смо интервенисали у ова два случаја, јер смо за њих добили конкретне пријаве, па су инспектори, по мом налогу, изашли на терен. А тренутно је у току још једна акција надзора ради утврђивања релевантних чињеница у вези са евентуалним постојањем сличне базе података која се односи на припаднике мађарске националне мањине.
Канцеларија повереника поднела је до сада 15 кривичних пријава управо због различитих малверзација са бирачким списковима националних мањина, и то само у 10 одсто локалних самоуправа. Прави број злоупотреба података о личности на тим изборима никада се неће утврдити јер је много грађана који су, када су добили позиве да гласају иако нису тражили упис у посебан списак неке мањине, папириће бацили уз коментар “Свашта!”, не предузимајући ништа конкретно тим поводом. Тек мали број обратио се канцеларији повереника.
Много је разних начина да се нечији лични подаци злоупотребе, посебно ако су у питању информације о болестима, сексуалном опредељењу или брачном статусу, због којих особа може постати жртва уцене или вербалног злостављања. Нарочито се могу злоупотребити подаци о стању на нечијем банковном рачуну, наравно - и шифре за приступ.
На Западу, истиче Шабић, када се прича о крађи идентитета, говори се управо о злоупотреби података о личности. Америчка федерална комисија за трговину, највећа надзорна институција дешавања на тржишту у свету, сваке године прави ранг-листу “најпревара”. Већ осам година на првом месту је управо крађа идентитета! Србију ово тек чека.
Антрфиле : ЗА КАЗНУ - МИЛИОНЧЕ
НОВЧАНА казна за неовлашћену употребу или злоупотребу података о личности може
да достигне милион динара, а у неким случајевима та “обрада” може да се третира и као кривично дело.
Надзор над овом облашћу треба да врши независно тело, односно повереник, који формира посебну инспекцију. У свету оне имају знатно више инспектора него код нас, али ће и у Србији ствари морати да се мењају с обзиром на то да смо преузели обавезу да се наши прописи у овој области ускладе са европским.
ПОСЕБНО ОСЕТЉИВИ ПОДАЦИ
ЗАКОН о заштити података о личности предвиђа и категорију нарочито осетљивих података - о националној и верској припадности, здравственом стању, социјалној помоћи...
- За обраду тих података требало би да буде предвиђен посебан, ригиднији режим. Зато је законодавац прописао да ће Влада посебном уредбом, шест месеци од ступања закона на снагу, уредити режим обраде и чувања тих података. Од тада је протекао више пута овај рок, а уредба није донета - каже Родољуб Шабић.
ШТА СВЕ МОРАТЕ ДА ЗНАТЕ
- НИКО, осим законом директно овлашћених (а таквих је мало), не би смео да тражи фотокопију ваших личних докумената
- Када неко затражи документ, мора да објасни зашто их тражи
- Фирма у којој радите може да користи ваше податке за исплату плата или пензијско-инвалидско осигурање, али не и у неке друге сврхе без ваше сагласности (нпр. не сме да их
даје компанијама које ће вас после засипати комерцијалним огласима)
- Свако има право да зна да се његови подаци налазе у нечијој бази; има право на увид и исправку ако подаци нису тачни
- Тражите од конобара или продавца да платну картицу “провуче” искључиво пред вама
