Извор: „Данас“

Интервју

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја мисли да логика функционисања система, који је потпуно подређен политичким странкама, успорава решавање проблема

Од када сам на фукцији повереника промениле су се три владе. Две претходне нису биле расположене да дају озбиљан допринос разрешавању евидентних проблема у раду. Што се тиче актуелне владе, могло би се рећи да је однос контроверзан - каже за Данас Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја.

- С једне стране - додаје он - за њеног мандата, неки од хроничних проблема су кулминирали, нпр. више је него удвостручен број неизвршених решења повереника. С друге стране, Влада је припремајући буџет за 2010. годину битно изменила дотадашњи ригидан однос и у буџету планирала досад најзначајнија средства за рад ове институције. А уз то, у недавном разговору који сам, поводом свих отворених проблема, имао са премијером Цветковићем, постигнут је договор о решавању велике већине њих. Реализацијом тог договора био би учињен досад најкрупнији корак у отклањању проблема у примени Закона о слободном приступу информацијама.

- Шта је, по вашем мишљењу, основни разлог због којег Влада не сарађује са невладиним сектором, односно не дозвољава да непартијске личности преузимају дужности контролних институција?

- Ствари не треба ни симплификовати ни генерализовати. Генерално, не само у вези са кандидатурама за функције, ваљало би значајно унапредити сарадњу Владе и невладиног сектора. А што се функција тиче, повереник за информације је нестраначка личност, то је и Омдусман, то су и председник и мислим сви чланови одбора и директорка Агенције за борбу против корупције, директор Управе за јавне набавке, да не набрајам даље. Али наравно, наша реалност је истовремено и евидентно настојање многих да све и свашта подреде страначким интересима. То је некад просто ствар инерције, делује аутоматски. Некад је то опет лични или групни интерес који се представља као страначки. Како год било, једна ствар би морала бити јасна. Не можемо глумити транзицију. Ако хоћемо контролу власти од независних институција онда на чело тих институција морају долазити компетентни и независни људи, при чему независност није само формално неприпадање некој странци. А кад је у питању „препознавање“ таквих људи, свакако треба веома респектовати импулсе који стижу из цивилног сектора, од НВО, професионалних и струковних удружења, синдиката и сл. А шта год стајало иза евентуалне идеје да је могуће градити фасадне, козметичке институције, опасна је илузија, која извесно води у сукоб са интересима интеграције земље у ЕУ, самим тим и интересима велике већине грађана.

- Шта мислите да је у суштини одбијања Владе да се на месту повереника за равноправност нађе Горан Милетић?

- Не мислим да је добро тај случај сводити на персонално питање. Мислим да је штетан сукоб власти и НВО, а потом и сукоб у оквиру цивилног сектора, било могуће и требало избећи. То би требало да буде повод да се потсетимо на то да је потребно да максимално конкретизујемо законска решења по којима се предлажу кандидати за челнике независних институција. До тих кандидата треба долазити на основу јасно дефинисаних критеријума и опште признатих резултата, пред очима јавности, у конструктивној и демократској, а не у атмосфери сукоба.

- Наведите који су основни проблеми са којима се суочава ваша канцеларија, као и разлоге због којих сматрате да ти проблеми постоје?

- Карактеристично за деловање повереника је стално повећање обима послова и то у условима у којима је он све до априла 2009. имао само пет државних службеника, а крај године дочекао са 11 уместо 69 предвиђених. Дакле, проблем изузетно малог броја сарадника вероватно је најочигледнији. Али, и да је тај проблем решен, ни тада ефикасну примену закона повереник не би могао да обезбеди сам. Једноставно, он нема на располагању неке, за то битне, ствари. Он доноси одлуке које су по закону обавезујуће али нема у рукама механизме да обезбеди извршење тих одлука. Истовремено Влада, у чијим су рукама ти механизми, не користи их, иако она „у случају потребе обезбеђује извршење решења повереника“, буквално никада није предузела никакву принудну меру.

Слично је и са механизмом за прекршајну одговорност оних који крше закон, који функционише једва симболично. То се очигледно мора променити и неке друге стрвари, такође. Разлога који изазивају проблеме, односно, одлажу њихово

решавање има много, и није их могуће брзо елаборирати. Један од њих је, извесно, логика функционисања система који је потпуно подређен политичким странкама. А независни, ако су то стварно, у том систему немају практично никакав утицај. Зато се догађа да су и неки релативно лако решиви проблеми за њих практично нерешиви.

- Који пример нереализованих захтева, које је ваша канцеларија упутила владиним телима, на најбољи начин илуструје однос власти према јавном, односно, интересима грађана Србије?

- Био је веома занимљив случај тзв. „друмске мафије“. По жалби инсајдера из Путева Србије, који је због тога изгубио посао, наложио сам да се учини јавним документ чије би објављивање недвосмислено потврдило, и разуме се, прекинуло пљачку на наплатним рампама. Путеви Србије нису поступили по налогу иако је он за њих обавезујући, а Влада иако по закону „у случају потребе обезбеђује извршење решења повереника“, није предузела ништа да га стварно обезбеди.

У прошлој години вероватно је најмаркантнији случај ускраћивања информација о десет субјеката који су највећи дужници Републике Србије. С чим год да се руководило Министарство финансија, ускраћујући јавности податке о субјектима који су на најробуснији начин повредили пореске и друге обавезе, то се, очигледно, не може довести у склад са легитимним интересима јавности.

- Која министарства и државне институције су, из вашег искуства, најпроблематичнији са аспекта транспарентности и рада у јавном интересу?

- Има, нажалост, приличан број органа власти чији однос према обавезама, које имају по Закону о слободном приступу информацијама, није одговарајући. Међутим, бар кад је у питању прошла година, у том негативном контексту издваја се Министарство финансија.