ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Извор: "Глас јавности"

ГРАЂАНИ СРБИЈЕ СВЕ ВИШЕ КОРИСТЕ ПРАВО НА СЛОБОДАН ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈАМА ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА

Родољуб Шабић, Повереник за информације од јавног значаја, тврди да су захтеви појединаца, медија и политичких партија за информацијама које имају јавни значај у сталном порасту

БЕОГРАД - Грађани Србије све више користе право на слободан приступ информацијама од јавног значаја, али је неопходно повећати поштовање и примену тог закона у локалним срединама, оцењено је јуче на расправи о јавној контроли рада државне управе. Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, рекао је да су захтеви појединаца, медија, организација, па и политичких партија, за информацијама које имају јавни значај у сталном порасту.

На скупу, на коме је представљена анализа примене пет кључних закона који представљају механизме за контролу власти, Шабић је рекао да су органи управе и јавне службе обавезни да информације о раду објављују, чак и да их нуде пре него што им буду званично затражене. Треба инсистирати на остварењу права које је утврђено законом и Уставом. Објављивање информација не сме да зависи од нечије добре воље, јер је то обавеза коју прописује закон - рекао је Шабић.

Саша Јанковић, Заштитник грађана, указао је да у Србији постоји само 12 локалних омбудсмана, иако су многе општине и градови донели одлуку о оснивању те службе и оценио да се на централном нивоу власти ситуација побољшала. Јанковић је указао да се поставља питање постојања стварне политичке воље за успостављањем контроле власти, јер се омбудсманима често пребацује одговорност и приписују овлашћења која фактички немају.

Траже оцену уставности Закона о заштити података

БЕОГРАД - Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, поднеће почетком следеће недеље Уставном суду предлог за оцену уставности три одредбе Закона о заштити података о личности. Према његовим речима, основ за обраду података о личности може бити предвиђен само законом, а не подзаконским актом, али је проблем настао када је такво решење унето у закон непосредно пред његово усвајање.
- То је и правно и граматички супротно с уставном одредбом. Не видим простора за дилеме, али њих можда у пракси ипак има - рекао је Шабић.
Заштитник грађана Саша Јанковић рекао је да је досад у пракси добијао притужбе по основу тог закона, али да на њих није реаговао, јер су оне препуштене Шабићу. према његовим речима, у примени Закона о заштити података о личности нема простора за импровизације, али дилему може представљати "чињеница да у једној одредби другачије него Устав говори о томе када се и како могу прикупљати подаци о личности".

Војислав Милошевић, представник Европског покрета у Србији, рекао је да у локалним срединама јавност не исказује вољу да утиче на примену Закона о сукобу интереса, чије одредбе локални функционери уопште не примењују.
- Грађани локалних средина избегавају да подносе захтеве за утврђивање сукоба интереса, или да користе друге механизме које обезбеђују закони, из страха од замерања јавним функционерима - тврди Милошевић.

Стеван Лилић, професор права, рекао је да мониторинг у 18 општина и градова у Србији показује да постоје значајне разлике између појединих средина у Србији - од потпуног поштовања до тоталне блокаде и игнорисања законских обавеза.
Анализирана је примена закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, о спречавању сукоба интереса, о јавним набавкама, о заштитнику грађана и о локалној самоуправи.