Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, и Саша Јанковић, заштитник грађана, тврде да им Владин предлог закона ограничава овлашћења и поново омогућава да се иза ознаке државне тајне сакрију криминал и кршење људских права. Мр Владимир Цвијан, генерални секретар председника Републике и шеф Владине радне групе за израду закона, тврди да повереник и заштитник желе право на увид у све тајне ове државе, чиме би стекли моћ већу од председникове и премијерове!

МН: Председник зна највише тајни

Правни стручњаци ипак сматрају да је то немогуће, јер је председник на челу Врховног савета одбране и самим тим директно надређен и министрима који контролишу тајне службе и директорима цивилних и војних обавештајних и безбедносних агенција, које су по закону под директном ингеренцијом владе. И председник и премијер добијају редовне дневне извештаје служби, а у "оквиру својих ингеренција" они могу да захтевају и додатне податке. С друге стране ни повереник за информације ни омбудсман не могу да контролишу редседника, премијера, скупштину, владу, врховни и уставни суд. Ни скупштински Одбор за одбрану и безбедност не може да добије детаљније информације од обавештајно безбедносних служби, јер чланови Одбора нису обавезани да чувају тајну као у неким европским парламентима, па немају ни одговарајућа права. Због тога се већ дуже време води полемика ко и како може да контролише рад тајних служби и ко може да има приступ подацима које оне сакупе.

Експерт за обавештајне и контраобавештајне службе проф. др Милан Мијалковски с Факултета за безбедност истиче да по правилу највиши државни руководиоци имају права на информацију, према законима који регулишу рад агенција, али да нигде у свету они не могу имати увид у идентитете сарадника тих тајних служби, који су најстроже чувана тајна.

Др Дејан Миленковић из YUCOM (Комитет правника за заштиту људских права), који је из протеста напустио тим писаца закона, подсећа да институције повереника и заштитника према законима којима су основане већ имају право приступа свим информацијама без обзира на степен поверљивости... Бар теоријски.

Он наглашава да повереник за информације ни сад нема право да скину ознаку тајности с податке, али може да донесе решење којим наређује неком државном органу да пружи тражене информације грађанину који их захтева.

МН: Шкакљива питања

Међутим, Миленковић истиче да Влада, која по закону треба да омогући ефикасан рад повереника и заштитника, у пракси им ускраћује помоћ баш код најшкакљивијих питања корупције и злоупотребе положаја:

- Неким политичарима очигледно сметају чак и садашња, у пракси ограничена, овлашћења независних државних институција, па хоће да их сведу на фигуре без стварне моћи. На пример, Влада, која је обавезна да обезбеди извршење решења повереника, није то извршила у 20-30 случајева.

Закон о тајним информацијама неопходно је донети да би се најзад утврдило ко и под којим условима одређује да су информација или документ тајни, како се ти документи чувају, ко има право да их користи, и како се тајна декласификује, наводи Миленковић:

- Ако желимо у Европу, морамо да уредимо и начин размене података са органима и телима ЕУ, јер и она има своје тајне. Не треба заборавити ни комуникацију с НАТО, јер је Србија чланица Партнерства за мир. Кад погледате европске законе о тајним информацијама, сви су мање-више исти јер зависе од НАТО и прописа ЕУ. По њима морате да утврдите које тајне имате, јер се више не деле на војне, службене и пословне, већ постоји државна тајна са четири степена поверљивости.

Наш саговорник каже да закон мора да дефинише и ко и под којим условима може да приступи тајнама, и ко обавља безбедносне провере особа које с њима раде. А то из Владиног предлога закона није јасно. И представници државног тима који је писао закон тврде да се залажу за уређење прашуме од 400 различитих прописа и да су се водили европским нормама у том послу.

Међутим, од чланова радне групе за писање закона сазнали смо да је суштински сукоб избио око тајних служби, прецизније око права повереника и омбудсмана да добију информације о тајним акцијама полиције и безбедносних служби које су у току, о начину њиховог извођења, методама које се примењују и именима сарадника и убачених агената.

- Ако свако буде могао да сазна да ли је нека акција у току и ко у њој учествује, где је ту тајност? Остали бисмо без иједног сарадника у зонама где нам највише прети тероризам - коментаришу припадници државних служби.  

МН: Угрожавање истраге

И Миленковић нам је потврдио да су та ограничења повереника и омбудсмана, чији је представник био у радној групи, била камен спотицања, због чега је он још у марту напустио тим законописаца:

- У фамозном члану 40, надлежност повереника и заштитника грађана се суспендују у односу на податке о истражној радњи, односно акцији у току, до њеног окончања. Док је акција у току не можете да проверите никакав податак. Шта то значи, показује случај смрти новинарке Даде Вујасиновић, где су се под изговором да је акција у току низ година криле информације.

Предлог закона суспендује и надлежности повереника и омбудсмана и у односу на "методе прибављања обавештајних и безбедносних података", што је, каже Миленковић, проблем везан за овлашћено и неовлашћено прислушкивање, које нико неће моћи да контролише:

- Недоступан остаје и идентитет садашњих и бивших сарадника служби безбедности "док је то неопходно ради заштите њихових животних интереса и чланова њихових породица". То на први поглед изгледа разумно, јер неко може бити предмет освете ако се открије да је био агент, али не изгледа разумно то што држава нема поверења у сопствене институције. Како повереник и омбудсман могу да угрозе истражне радње, сем ако оне нису нелегалне и нелегитимне.

Борис Субашић

НН: Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

Н: Криминал и корупција се заклањају иза државне тајне

ПН: За лажну ознаку поверљивости казна до 50.000 динара

ПН: За откривање малверзација заштићених ознаком тајне новинару 15 година затвора

Иза "акција у току" и "посебних метода и поступака" могу се крити најтеже повреде људских права, и то управо оних које су заштитник и повереник дужни да штите

У Србији се недопустиво често иза ознаке "тајне" крију неспособност и одуство резултата, злоупотребе, па чак и криминал и корупција, а с друге стране, често у јавност стижу информације које би по нормалном реду ствари оправдано требало да буду тајна - сматра Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

- Годинама се залажем за нормалан, модеран закон о тајнама. Био сам и члан експертске радне групе која је пре две године написала квалитетан модел закона о класификацији тајних података, који је добио широку подршку стручне јавности, иза њега је стала Коалиција за слободу приступа информацијама, и потписима га је подржало више хиљада грађана. Иако је предлог закона стигао у Скупштину, никад није разматран.

С друге стране, Шабић наглашава да институције Заштитника грађана и повереника формално нису биле укључене у писање актуелног закона о тајним информацијама, иако се њима баве у свакодневном послу: 

- Имали смо једно време представника у радној групи, који је, суочен са идејама да се у текст закона унесу решења без преседана у упоредном праву и пракси, пре више месеци поднео оставку. Од тада нас нико није заступао. У демократском свету су консултације и прибављање и уважавање сугестија независних надзорних тела уобичајена ствар. Код нас, нажалост, није тако. Парадоксално је да су радној групи биле добро познате врло критичке оцене омбудсмана и повереника, али их је игнорисала, и закон је, не само без јавне расправе, него без икаквих консултација, стигао у Скупштину.

Шабић наводи да су ограничења која намеће нови закон у супротности с међународним конвенцијама, као и да се њима, уместо стварног увођења реда, нуди илузија:

- За надзор над применом закона није предвиђена надлежност неког од органа власти какви за то постоје у свету, већ да надзор врши некаква служба Владе. Лаици можда не знају, али никаква стручна служба нити има, нити може да има надзорна и инспекцијска овлашћења. Без таквих овлашћења, бесмислена је и прича о озбиљном надзору.

Предлог новог закона оставља великом броју људи могућност да проглашавају за тајну све и свашта, и ограничава права повереника и омбудсмана, позивајући се на врло флуидне разлоге, као што су "акција у току" или "посебни методи и поступци", упозорава Шабић:

- Има и ствари које нагоне на, макар и горак, смешак. Знате ли како је уређен приступ "строго поверљивим" информацијама за Агенцију за борбу против корупције? Ако им падне на памет да истражују повреду закона из своје надлежности, па им затреба увид у податак који је неки функционер (рецимо онај чији се преступ испитује) означио као строго поверљив, они морају да стану у ред, испуњавају безбедносни упитник, да пролазе безбедносну проверу БИА или МУП, и да у случају негативног одговора покрећу управни спор!

Закон уводи и ригорозне санкције за откривање информација које су класификоване као државна тајна, без обзира да ли се иза њих крије криминал и угрожавање људских права:

- Медији или било ко други, ако ода тајну, ризикује казну затвора чија висина зависи од околности, а у најгорој варијанти је 15 година. Истовремено, функционер који податак и документ који се "очигледно не односи на заштићене интересе" ипак означи као "тајну" ризикује казну од 5.000 динара, у најгорој варијанти 50.000. Оваквој "сразмерности" коментар је сувишан.

Н: Контролисани контролишу контролоре

Према тврдњама упућених у закон, само председник Врховног суда Србије имаће увид у све тајне, што изазива недоумице у јавности, јер улогу овог тела треба да преузме Касациони суд, који, пак, још не функционише. Повереник за информације од јавног значаја каже:

- Нико, па ни председник највишег суда у земљи, не треба да има увид у буквално све тајне, већ у оне које су му потребне за вршење функције. Омбудсман и повереник сад имају право увида у сваки документ потребан за остваривање надлежности, без ограничења, а по новом предлогу више не би имали право приступа ниједном документу који носи ознаку поверљивости. Уместо тога, имали би „право на одобрење", а у одређеним случајевима увид би могао бити и ускраћен.

У образложењу се наводи да се предложеним ограничењима „спроводи демократски принцип да ником не могу бити доступни сви тајни подаци".

- У предлогу закона имамо решења каквих нигде нема, да одлуку о ограничавању права увида заштитника и повереника у одређене информације доносе органи које би заштитник и повереник требало да контролишу - упозорава Шабић. - Нико у свету се није упустио у карикирање елементарних принципа управног права, дајући могућност „нижем", првостепеном органу да суспендује овлашћења „вишег", другостепеног.

А омбудсману и поверенику "великодушно" се оставља могућност да се за заштиту свог права обрате интерној контроли оног који их је ограничио или председнику Врховног суда.