Извор: "Блиц"
Борба против корупције, демократска контрола јавности, транспарентност рада власти, јачање независних контролних институција, то су идеје које су нашле место у мање више свим нашим стратешким и акционим програмским документима. Веома важним их сматра и велика већина грађана, а и њихово остваривање представља битан елемент приближавања наше земље ЕУ.
Са становишта тих „опредељења", неколико закона који су, у само месец или два овог лета стигли у Скупштину Србије, заиста су врло занимљиви. Измене Закона о информисању изазвале су велику гужву. Ипак, и после низа поправки, за преступе и прекршаје новинара и медија предвиђају казне које су не само веће од општег законом утврђеног максимума за ту врсту деликата, него су чак веће и од оних запрећених за кривична дела.
Предложен је и Закон о буџетском систему. Бар по једној ствари конкурише за Гинисову књигу рекорда, аутори су „успели" да, у закону од чак 113 чланова, ни једном не помену реч - јавност. Невероватно, зар не?
Предложене су и измене КЗ-а. Предвиђене су знатно оштрије казне за угрожавање сигурности државних функционера. „Заштићен" је изузетно широк круг, и зато „боде очи" што су изостављени само лидери независних контролних институција. Индикативно зар не, без обзира на вредност и оправданост овакве заштите.
На крају, предложен је и Закон о тајности података. Главна му је „специфичност" да не нуди никакав нов, ефикасан контролни механизам, али да ограничава надлежности надзорних контролних тела и то на начин који је без преседана у свету. Поверенику за информације и Заштитнику грађана, који су до сада еx леге имали слободан приступ свим информацијама потребним за вршење функције, убудуће ће за то требати одобрење. А „кад затреба" ће „надзирани" моћи и да суспендују њихова овлашћења. Веровали или не предвиђена је чак и ситуација у којој „структуре" штите грађане од Заштитника грађана.
Зар неко мисли да је оваквим предлозима могуће реализовати наведена опредељења?
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4
