ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Извор: Пресс

Повереник за информације Родољуб Шабић упозорава да је Предлог закона о информисању у супротности са Европском конвенцијом о људским правима!

Предлог закона о јавном информисању у супротности је са Европском конвенцијом о људским правима, чији члан 10 јасно прописује да слобода изражавања ничим не сме бити ограничена, тврди повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић.

Према Шабићевим речима, ако би овакав предлог закона био усвојен у Скупштини, сваки медиј погођен милионским казнама могао би да се жали Европском суду за људска прва у Стразбуру и да добије одштету од државе Србије!

Шабић упозорава да би суд у Стразбуру, формиран управо на основама Конвенције, сасвим сигурно доносио пресуде које би ишле у прилог „кажњеним медијима".

Пресудиће Стразбур

Због свега тога Родољуб Шабић верује да ће парламент имати слуха за критике и осуде Предлога закона које су стигле од представника безмало свих штампаних и електронских медија, њихових уредника, стручне јавности, новинарских удружења и већине странака.

-  У члану 10 Конвенције о људским правима наведено је да слобода изражавања ничим не сме бити ограничена! Држава се може мешати само у изузетним околностима, под три услова: да ограничавање буде предвиђено законом, што формално власт увек може да учини, да то буде у функцији заштите легитимних интереса који су утврђени чл. 10 Конвенције и, коначно, да је у демократском друштву неопходно применити ту меру. Прилично је јасно да то према овом предлогу закона није могуће. А, свако коме је угрожена слобода изражавања може да се жали суду у Стразбуру. Упозоравам да би накнаде штете, које би држава морала да исплаћује оштећеној страни, биле изузетно високе. И то не само да би нас коштало, већ би и штетило угледу државе - наводи наш саговорник.

Шабић објашњава да је закон „крајње рестриктиван" и донет на сумњиво брз начин.

-  То за последицу има овакву садржину закона, чије су одредбе неразумљиве... На пример, за српске прилике оснивачки улог од 50.000 евра, који треба негде да стоји, а при том да не постоји право преноса, крајње је непримерен! Најконтроверзнија је одредба по којој се престаје са издаваштвом ако је рачун блокиран 90 дана. Шта ће уопште то?! Па, ако предузеће испуњава услове за стечај, нека иде у стечај. Зашто би другачија правила важила за издаваче?! -

пита Шабић.

 

Чему журба?

 

Заштитник грађана Саша Јанковић наглашава да је добар закон о информисању један од кључних услова за остваривање Уставом гарантоване слободе медија.

Медији на удару Владе Србије... Драконске казне прете да униште новине

- Да ли предложене измене закона иду у том правцу, још је рано да се изјасним. У сваком случају, не иде у прилог ужурбана процедура доношења, што је у нашој држави постао исувише чест манир - критикује Јанковић.

 

Коначно, портпаролка Мисије ОЕБС у Србији Марија Дотшенко индиректно је рекла да та институција очекује измене Предлога закона.

- Мисија ОЕБС у Србији тренутно анализира Предлог измена и допуна Предлога закона о јавном информисању. Мисија неће давати коментаре пре него што се финални предлози амандмана не представе Скупштини - рекла нам је Марија Дотшенко.

 

Антрфиле : Обрадовић: смртна казна за локалне медије

 

Директор и главни и одговорни уредник најтиражнијих српских локалних новина „Врањске" Вукашин Обрадовић апелује да се спречи усвајање Предлога закона о јавном информисању, јер ће Србија остати без локалних медија.

- Ми на локалу смо изненађени ставом Владе. Подсећам да су наше новине кажњене

са 1,2 милиона динара према злогласном Шешељевом закону из 1998. Ко би очекивао да ће десет година после медији да страдају од сличног, још горег закона?! Па, јесмо ли се за то борили?! Знам ситуацију свих медија на локалу. Ниједан неће преживети прву казну, поготово зато што су спреге политичара и судија много чвршће у паланци него у Београду или Новом Саду... Знају ли ти законодавци колико би новинара остало без посла и колико породица без коре хлеба?! На споредна врата се уводе цензура и аутоцензура. Преостаје нам само да пишемо о времену, цвећу, о томе како је све дивно и красно, да хвалимо политичаре, да тврдимо како нема афера, нема криминалаца... Мора се спречити усвајање овог закона, направљеног да би се један министар изборио са једним гласилом! - објашњава Обрадовић.