Извор: Блиц
Гост коментатор
Родољуб Шабић
Повереник за информације
Недавно је на адресу повереника за информације стигла копија решења судије за прекршаје из Београда, донетог још крајем прошле године, којим се због кршења Закона о слободном приступу информацијама оглашава одговорним Н. Ш., директор великог државног предузећа, и изриче му се новчана казна која ће у случају неплаћања бити замењена казном затвора у трајању од 30 дана. Пуно име не морамо спомињати, уосталом иако је реч о личности веома познатој јавности, човек више и није директор. Копија решења није стигла службеним путем. Уосталом ни поступак против поменутог директора није покренут по службеној дужности већ на предлог грађанина М. В. као оштећеног. Он је поверенику и доставио копију решења. То ме је подсетило да и прво решење којим је пре неколико година у Сомбору неко уопште оглашен одговорним и кажњен због кршења слободе приступа информацијама, није донето у поступку који је покренут на захтев надлежног службеног органа већ у поступку који су покренули грађани.
Шта може да мотивише грађане да се упусте у (мукотрпно) вођење прекршајног поступка? Пркос, бес, инат, грађанска свест. Шта год да је у питању, заслужује поштовање као и свака активност која има за циљ да обезбеди извршавање закона.Утолико пре што нису грађани ти који су дужни да обезбеђују принудно извршавање закона. То је, много пре њих, дужна да ради држава, пре свега извршна власт, која се уосталом због тога тако и зове. А код нас то (треба да) ради Министарство за културу које од самог почетка за то нема ни најелементарније организационе ни кадровске претпоставке. Зато се број прекршаја мери са више хиљада, број службено покренутих поступака са пар стотина, а број кажњених са само неколико десетина. И иако је очигледно неефикасно, већ годинама се одржава то „решење". Крајње је време да се промени. Уместо бесмислене дилеме да ли се ту ради о лошој концепцији или о „доброј опструкцији" - грађанима треба нормална извесност да ће свако ко крши њихова права за то сносити санкције.
