Извор: "Блиц"

Честити људи који због спремности да устану у заштиту јавног интереса, да се супротставе злоупотребама и корупцији, дођу у сукоб са формалним или неформалним „правилима" о чувању разноразних тајни код нас, недопустиво често доживљавају врло ружне ствари. „Сносе одговорност", остају без посла.

То је био разлог што смо у предлог Закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама, који је у децембру 2007. са преко 70.000 потписа подршке поднет Народној скупштини на усвајање, ми из експертске групе која је писала предлог унели решење о заштити инсајдера. Тај предлог имао је „интересантну" судбину. Нестао је у некаквој бирократској црној рупи, да би се, након налога повереника за информације и интервенције омбудсмана ипак појавио. На крају се испоставило да та „гужва" и није тако лоша ствар јер је извесно допринела томе да и Влада Србије поднесе свој предлог закона.

Добро је што и владин предлог иде за тим да се отклоне неке недоследности. То је и логично - већина решења је преузета из предлога који је поднет као грађанска иницијатива. Ипак, нека су изостављена. Не много, само неколико, али таквих да изостављање сваког појединачно изазива дилеме. Посебно је несхватљиво, због бар два јака разлога, изостављање одредаба о заштити инсајдера. Прво, мноштво случајева из наше, нажалост богате праксе, захтевало је да Влада у предлог закона унесе гаранције заштите инсајдера. Друго, ако већ прво није довољно, Влада је морала да води рачуна о томе да је Србија ратификовањем Конвенције УН против корупције и Грађанско-правне конвенције против корупције преузела и формалне обавезе да обезбеди заштиту инсајдера. Хоће ли посланици у Народној скупштини о томе водити рачуна?