Извор: "Политика"

Интервју: Родољуб Шабић

Најквалитетнији допринос спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја дају грађани

Родољубу Шабићу, Поверенику за информације од јавног значаја, грађани су се прошле године обратили пет и по пута више него 2005. године. Иако су грађани знатно спремнији да користе своја права, власт изгледа да није вољна да удовољи „поданицима". Зато у годишњем извештају Шабић закључује да се, нажалост, у органима власти тешко мења свест о обавезама према јавности.

Ваш извештај показује да и даље имате исте проблеме са органима власти и њиховим обавезама према јавности?

Нажалост у праву сте. У претходним извештајима указивао сам да је неопходно да Влада Србије (три су се у међувремену промениле) активира механизме одговорности за кршење закона и принудног извршења налога Повереника. Практично ништа није учињено на том плану. Упозоравао сам и на неопходност доношења неколико комплементарних закона. Донет је само један, Закон о заштити података о личности.

Сви извештаји су говорили и то да Повереник ради са потпуно неадекватним просторним, кадровским и логистичким ресурсима. Уз сагласност скупштине, у служби Повереника од почетка требало је да ради 21, а након проширења надлежности и на заштиту података о личности 69 сарадника. Повереник је све време радио, и данас ради, са само седам сарадника.

У праву сте и кад је реч о проблемима са органима власти на свим нивоима. Иако има и позитивних промена, ипак се анахроне представе о односу власти и јавности тешко мењају. То потврђује и велики број предмета регистрованих код повереника - и 2008. их је било преко 1.500.

Ко најмање поштује Закон о слободном приступу информацијама?

Не бих неког посебно издвајао. Радије бих указао на податак који генерално говори о неадекватном односу многих на свим нивоима власти према правима јавности. У преко 90 одсто случајева жалба поверенику се изјављује због „ћутања администрације", због иначе кажњивог и забрањеног игнорисања захтева. А касније, у скоро три четвртине случајева, информација која је претходно ускраћена даје се већ на моју прву интервенцију, без формалног налога. Значи, могло је и без жалбе. Са мало више добре воље, културе и одговорности можемо имати задовољније грађане, бољу представу о власти, мање жалби поднетих Поверенику.

Који је појединац, или институција, показао највећи позитивни помак?

Најквалитетнији допринос дају грађани. Из око 650 извештаја достављених Поверенику произлази да је у 2008. органима власти поднето скоро 56.000 захтева за приступ информацијама - преко шест пута више него у 2007. и скоро десет пута више него у 2006. Подаци, наравно, нису апсолутно тачни (велики број органа није доставио извештаје), али су упоредиви са претходним, врло индикативни и потврђују позитиван тренд раста свести грађана о праву на слободан приступ информацијама и о спремности да то право користе.

Ако говоримо о органу власти, уз неке већ дуго позитивне примере као што су Министарство за државну управу, Привредна комора Србије, градови Шабац, Ваљево и Смедерево и још неки, у контексту помака поменућу и БИА. БИА је годинама испољавала недопустив, игнорантски однос према закону, правима грађана и сопственим обавезама. Зато сам прошле године упозорио да се ником не сме допустити да сам себе ставља изнад и изван домашаја закона. БИА је у 2008. битно поправила однос у поступању по захтевима, поштовању законске процедуре, извршавању обавеза и објављивању информација о свом раду. Наравно, БИА, као и други, треба још да ради на односу према јавности, али треба констатовати напредак који је, с тим у вези, учинила.

Како и зашто је инспекција Министарства здравља подстицала друге органе на неизвршење послова из делокруга закона, што наводите у извештају ?

Некомпетентним тумачењима закона и обавезности налога повереника. С тим у вези, разговарао сам са министром Милосављевићем, а и заштитник грађана је покренуо одговарајући поступак и ваљда се то неће понављати. У уређеној земљи незамисливо је да органи власти подстичу на неизвршавање по закону обавезујућих одлука других органа власти.

Шта сте урадили у 27 случајева када је Влада требало да обезбеди извршење налога повереника, а није то учинила?

По закону, моја надлежност се завршава доношењем одлуке која је обавезујућа. Претпоставља се да ће бити извршена, а ако ипак не буде, обавеза је владе да на захтев тражиоца информације обезбеди извршење. Године 2008. то је тражило 27 грађана, а Влада ни у једном случају није извршила ову своју обавезу. Зашто, то је питање за њу.

Који закони и прописи су неопходни да би се Закон о доступности информација боље примењивао?

То су закони о класификацији тајни, о заштити података о личности и о досјеима тајних служби. Један смо донели, али нису обезбеђени услови за његову примену. А баш то, не само доношење закона, већ примена у стварном животу, најважније је.