Извор: "Данас"
Пре неколико месеци, на Гинеколошкој клиници у Крагујевцу после порођаја преминула је тридесетогодишња А. П. И да сам, а нисам, у лавини предмета која буквално затрпава мене и моје сараднике, заборавио на овај случај, на њега би ме подсетио Југослав Ћосић, у Полиграфу, у коме сам недавно био гост. Том приликом је, поред осталог, тражио да прокоментаришем чињеницу да ЗЦ "Студеница" Краљево још, и поред мог налога, није супругу А.П. дао њену документацију. Рекао сам да су Турци имали прави израз за то, да је то најлакше коментарисати као кабадахијско понашање. Одмах након емисије ми је, од врло ознате и угледне активисткиње цивилног сектора и блогерске заједнице, Б.С., познате и као Круголина Боруп или "Мајка храброст" стигао врло занимљив е-маил. У њему је, поред осталог, писало:
"Пишем Вам, пак, да бих вам скренула пажњу да ово није пуки став ЗЦ 'Краљево', већ општи званични став Инспекције министарства здравља. Наиме, пре неких десетак дана, имала сам састанак с начелницом инспекције Даном Михаиловић, и управо дотакнувши се овог случаја, она ми је рекла да Родољуб Шабић греши и да увид у документацију може да има само особа лично (али да не сме да прави копије). С обзиром да је Анђелка преминула, питала сам је зар нема онда њен супруг то право? Она ми је одговорила да нема, да су картони службена тајна и да се тако штити приватност пацијента."
Ово упозорење говори да имамо посла не само са кабадахијама него и са "стручњацима". Будући да ови други својим неодговорним "стручним" објашњењима могу код људи створити погрешну представу о њиховим правима, мораћу тим поводом да предузмем више корака.
За почетак, мислим да је добро да се стручњацима постави пар питања. Нпр. знају ли "стручњаци"да у члану 28 ст. 1 Закона о слободном приступу информацијама пише - "решења и закључци Повереника обавезујући су"? И да ли су "стручњаци" чули за неку земљу у којој по закону обавезујућа решења надлежног органа зависе од тога да ли се онима на које се односе допадају или не?
Знају ли "стручњаци", очигледно склони мистификацији "службене тајне", шта пише у чл. 9 тач. 5 Закона о слободном приступу информацијама? Знају ли да је, том одредбом, предвиђено да се информације или документ за који је прописима или службеним актом заснованим на закону утврђено да представљају државну, службену, пословну или другу тајну неће дати тражиоцу на располагање, али само уз додатни услов - ако би "због одавања могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом који претежу над интересом за приступ информацији"?
Дакле, није главно питање да ли документ формално носи ознаку "службена тајна". Та чињеница није сама по себи, аутоматски, довољан основ да би се ограничио приступ информацијама. Уз тај формални основ тражи се и суштински, материјални основ. Да ли су испуњена оба услова, и формални и материјални, мора се ценити у свакој конкретној прилици. То, дакле, мора прво чинити орган од кога је грађанин информацију тражио, касније по жалби Повереник за информације, а после њега, евентуално и Врховни суд. Дакле, у свакој ситуацији у којој је предмет захтев за приступ информацијама документ или информација који је формално означен као "тајна", ограничавање јавности је допуштено само ако се иза тајне "крије" легитиман интерес, који би могао бити угрожен одавањем, а који је у конкретној ситуацији претежан у односу на права јавности да зна.
То да смо у правни поредак, кад је у питању ограничавање слободе приступа информацијама унели инструмент у упоредном праву демократског света познат као "тест јавног интереса", у петој години примене Закона о слободном приступу информацијама, морало би бити познато чак и "стручњацима".
А будући да "стручњаци" помињу и "заштиту приватности", морамо се запитати да ли су бар прочитали Закон о заштити података о личности? Јер да јесу, ваљда би морали знати (чл. 8) да је обрада података (преписивање, умножавање, копирање ..., на други начин чињење доступним) допуштена уз пристанак лица о коме се ради. А морали би знати и то да пристанак за обраду података лица које је умрло може дати супружник (чл. 10).
Да ли је професионална грешка узрок смрти А.П.? Заиста, не знам. Али знам да очигледна немогућност да се препозна на ком се то легитимном интересу у овом случају заснива ускраћивање информација, посебно њеном супругу, који на то има вишеструко право, само потхрањује и иначе присутне сумње с тим у вези.
А знам и то да могућност да "стручњаци" или кабадахије опструирају остваривање права грађана не би смела "проћи" без санкција, јер то што они "раде" потхрањује и иначе присутно, велико неповерење у законе и институције ове земље.
Аутор је Повереник за информације
