Извор: "Политика"
Да се очи не затварају ни пред грешкама руководилаца пример је директор јавног предузећа у унутрашњости Србије који ће платити казну од 10.000 динара, зато што једном грађанину није доставио затражене информације у законском року од 15 дана. Директор је могао да се спасе казне да је издато решење о одбијању захтева грађанина, с валидним разлозима. Директор је прекршајно кажњен на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, а приликом одмеравања казне оцењивана је природа и тежина учињеног прекршаја, степен одговорности, протекло време и чињеница да су информације достављене накнадно по решењу повереника за информације од јавног значаја. Чињеница да директор последње две године није кажњаван и увид у његово имовинско стање пресудили су да казна, која се може изрећи у висини од 5.000 до 50.000 динара, буде 10.000 динара, са образложењем да ће се на тај начин постићи сврха кажњавања.
За четири године спровођења Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја Министарство културе је до данас поднело 238 захтева за покретање прекршајног поступка против органа јавне власти, због непоступања по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја. Органи за прекршаје су у 124 случаја решили да казне прекршиоце и то у распону од три до 25.000 динара. Максимална новчана казна од 50.000 динара није изречена.
"Проблем у спровођењу Закона је недовољан број чиновника који обављају надзор над спровођењем Закона и недостатак инспекцијске службе за рад на терену. Инспекцијска служба није у оквиру Министарства за културу већ Министарства за државну управу, па би ово требало да пређе у њихову надлежност", каже Дејан Стојановић, саветник у Министарству културе. Он објашњава да сва решења можда нису правоснажна и да одговорна лица могу и да се жале. "Казна је индивидуална, и у државним институцијама фирма не може да је плати, док је код приватника то можда могуће." Предложене су и измене Закона како не би били кажњавани само чиновници и обични радници, јер је јасно да директори могу брже доћи до информација. Повереник за информације је предложио и да се мења Закон о прекршајима у делу у коме се траже све генералије о лицу које се прекршајно гони, јер је без изласка на терен, што је сада ретко могуће због недостатка инспектора, често немогуће прибавити све податке.
Родољуб Шабић, Повереник за информације од јавног значаја, каже да је више пута јавно упозоравао да овакво, практично само симболично, функционисање механизма одговорности, уз чињеницу да не функционише ни други за примену Закона изузетно битан механизам, који је такође у рукама владе - принудно обезбеђење извршења одлука повереника, представља (ин)директно позивање на кршење закона. "Крајње је време да се то промени", каже повереник.
Шабић подсећа на управо објављен антикорупцијски Индекс Глобал интегрити на коме смо добили забрињавајуће лошу оцену и сврстани смо у категорију земаља у којима постоји ризик огромних проневера ресурса. "Проблем је што је наша оцена гора од прошлогодишње. Тај застој је забрињавајући феномен на који је само пре неколико месеци указао и Глобални Индекс перцепције корупције Транспаренси Интернешенел, на коме смо такође, после неколико година скромног али каквог-таквог прогреса, први пут забележили застој. Тај тренд се мора променити. Треба предузети све да се те оцене поправе. Један од најбржих, најјефтинијих и најефикаснијих начина је унапређење јавности рада и прегледности пословања јавним новцем и ресурсима, ширењем простора за слободан приступ информацијама. То подразумева и заоштравање одговорности за неизвршавање обавеза према јавности и то не само прекршајне него и радноправне и политичке."
Шабић каже да је због свега овога поздравио најаву Министарства културе да ће покренути прекршајне поступке против одговорних лица у свим органима власти који поверенику нису доставили годишњи извештај о примени Закона о слободном приступу информацијама. "Поздравио сам то као гест лепе жеље, али сам истовремено изразио сумњу да ће то у пракси бити могуће реализовати. Већ годинама упозоравам да се извршна власт неодговорно односи према функцији надзора над применом Закона и предлажем његове промене. За нешто што подразумева надзор над око 11.000 субјеката који врше власт или троше јавни новац, Министарство за културу има на располагању једног јединог чиновника. Обавезу подношења годишњег извештаја поверенику немају сви они, али их има више од 3.000 а извештај је поднело око 600. Ко има представу о томе какав је посао прикупити податке за прекршајну пријаву против више од 2.500 субјеката, зна да су шансе да то Министарство уради, само теоријске."
