Извор: Блиц

Блиц - Влади смета борба против корупције

Не знам да ли је такав апсурдни предлог нека порука, али ако јесте, онда је неспретна и непринципијелна. Ако неко мисли да је то начин да „дисциплинује“ повереника, греши - изјавио је за „Блиц“ повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, коментаришући предлог буџета Владе Србије да његовој служби за целу наредну годину додели 20 одсто мање средстава него за пола 2005. године.   

- Поверенику је на годишњем нивоу буџет драстично смањен за око 60 одсто. Међутим, и све друге институције које имају антикорупцијски предзнак имаће мањи буџет. То је јако лоша порука Владе у земљи која је оптерећена корупцијом.

Јуче је било годину дана од доношења Закона о слободном приступу информацијама. Имате ли утисак да је Влада била искрена у намери да грађанима обезбеди такав приступ?

- Препустићу то грађанима да сами оцене. Ја ћу само указати да је у првој половини ове године Влада повереника оставила без услова за рад, јер му није обезбедила ништа, ни простор, ни новац, ни опрему, ни људе, док је у последње време Влада предложила неколико контроверзних законских пројеката, чија је садржина потпуно супротна принципима закону о слободном приступу информацијама.

Колико је грађана затражило информације од повереника у протеклих шест месеци?

Имамо нешто више од 300 предмета, од којих је 250 већ решено. То је респектабилан број имајући у виду шта је све пратило формирање ове службе, као и то да се све више грађана обраћа за помоћ.

Шта грађане навише интересује?

- Логично у сиромашној земљи - новац, јавне набавке и начин расподеле буџетских и донаторских средстава.

Сумњају ли у крађу власти?

- Зашто да не. Имају разлога за такве сумње ако се зна да смо на стотом месту у свету по степену корупције.

На адресе којих министарстава највише стиже жалби грађана?

- На рад МУП, као и на министарства здравља, финансија, рада и запошљавања.

У којој државној институцији је највећи отпор за давање информација?

- Проблема је било у свим сегментима власти од министарстава до јавних предузећа.

Да ли неки орган није желео да испоштује налог повереника?

- Само у два случаја - МУП Србије и Окружни суд у Зрењанину. Али уложићу напор да и то буде извршено. Прави проблеми тек предстоје ако буде настављена пракса доношења контроверзних закона, као што је предложени закон о полицији.

Прети ли опасност да грађани због тог закона буду онемогућени да сазнају информације о раду МУП?

Начелно, немам никакву дилему да у овом и сваком сличном „сукобу закона“ предност треба дати Закону о слободном приступу информацијама. Тако ће бити док сам ја повереник. Међутим, извесно је да ће многи грађани бити суочени са проблемима, које ће им правити они који ће се позивати на решења каква су предвиђена у закону о полицији.

Колико казне могу да утичу на то да је нека институција дужна да пружи информацију грађанима у предвиђеном року?

- Иако су законом предвиђене казне преблаге, од 5.000 до 50.000 динара, ипак не треба потцењивати питање прекршајне одговорности. Систем одговорности може да да допринос примени закона. Нажалост, у нашем случају уопште не функционише. Министарство за културу, надлежно за покретање прекршајних поступака, није оспособљено да тај посао ради. Служба повереника је том министарству већ доставила више десетина предмета у којима има елемената прекршаја, али ипак није покренут ни један једини поступак. Тако они који крше закон не ризикују никакву одговорност, што охрабрује ионако бројне противнике закона.

Има ли неко министарство које бисте могли да похвалите у примени закона?

- Мислим да могу да издвојим Министарство за науку и заштиту животне средине.

Да ли сте се покајали што сте прихватили функцију повереника?

- За сада нисам. Било је јако много проблема, био сам нервозан, пред оставком. Али остаћу ту док будем сматрао да могу нешто да урадим. Дуже не.Ненад Чалуковић