Извор: Преглед

Транспарентност Србија

Преглед - НИСКЕ КАЗНЕ НЕМА КО ДА НАПЛАТИ

Закон о слободном приступу информацијама почео је да се примењује, уз отпор појединих органа

Грађане највише занимају информације у вези са располагањем буџетским средствима, донацијама, платама функционера, броју запослених у државним органима, јавним набавкама и разним дозволама које издају локалне власти

Београд

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја се примењује и захваљујући томе је постало јасно да га је неопходно мењати. Да грађани нису тражили информације и жалили се поверенику, анализа његове примене не би ни дошла до закључка да су неопходне измене.

За 18 месеци примене постало је, наиме, јасно да су казне за прекршиоце ниске али да нема ко да их наплати, јер Министарство културе и медија нема кадрове ни капацитет за праћење спровођења закона. После интензивне кампање повереника Родољуба Шабића, све је више државних органа који објављују и ажурирају информаторе о раду, новинара и грађана који траже и добијају информације и све је више људи који знају своја права.

Истовремено, поједини државни органи игноришу закон и чак омаловажавају оне који траже информације, подаци добијени по закону висе на бандерама међу умрлицама, а новинари и политичари се свађају око тога шта је јавна информација а шта залажење у приватност. Коначно, анализа примене закона показује да је неопходно обезбедити контролу, укључујући и механизме прекршајне одговорности и утврђивање каталога свих субјеката на које се закон односи.

Надлежно Министарство културе не може да уради тај посао и због тога је покренута иницијатива за измену закона, како би контролу примене закона спроводило Министарство за државу управу и локалну самоуправу. Такође, законом су предвиђене веома ниске казне (од 5.000 до 50.000 динара) за одговорно лице у државном органу који не изради информатор са прописаним подацима о свом раду, или не поднесе извештај поверенику за информације од јавног значаја о примени закона. Због „ћутања“, односно због недавања информације од јавног значаја од усвајања закона (новембар 2004) Министарство културе није покренуло ниједан прекршајни поступак.

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић каже да је непокретање прекршајних поступака у ствари позив за кршење закона и да се у пракси то и дешава. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја је веома важан антикорупцијски пропис, који даје право грађанима да сазнају све о раду државних органа на свим нивоима власти тако што ће сами тражити информацију.

Познаваоци материје се слажу да највеће заслуге за спровођење закона има повереник Родољуб Шабић који редовно обавештава и грађане и надлежне државне органе о правима и обавезама које имају, истичући притом да је јавност рада један од најмоћнијих механизама за супротстављање корупцији. У прва два месеца ове године приметан је раст тражења информација од јавног значаја.

Грађане највише занимају информације у вези са располагањем буџетским средствима, донацијама, платама функционера, броју запослених у државним органима, јавним набавкама и разним дозволама које издају локалне власти, на пример, за градњу. У извештају од раду Службе повереника за информације од јавног значаја закључено је да још не постоји задовољавајућа спремност државних органа да омогуће приступ информацијама о свом раду које морају да буду доступне јавности.

Крајем јануара истекао је рок до када су сви државни органи били обавезни да објаве информаторе о свом раду и поднесу извештаје о примени закона, али грађани Србије још не могу путем Интернета да се обавесте о начину њиховог рада и организовања. Шабић истиче да никада не треба толерисати неизвршавање законских обавеза и да већина јавних предузећа уз јавна овлашћења располаже и великом државном имовином, због чега приступ јавности информацијама о њиховом раду има вишеструки значај. Он је више пута навео да повереник може, уколико опоменута предузећа не изврше обавезе, и формално то да нареди, а да је у крајној инстанци извршење тих решења дужност Владе Србије. Као основни проблем повереник наводи недовољно знање надлежних у органима власти о закону. Држава би, сматра повереник, требало да учини све да се припреми кампања едукације на свим нивоима, уз учешће медија и невладиних организација.

Као позитиван пример државног органа, Шабић издваја Скупштину Србије која је међу првима објавила информатор са свим подацима о раду Скупштине. Тако грађани Србије путем Интернета (www.парламент.ср.гов.yу) могу сами да израчунају плате посланика и других запослених, колико је новца и за шта потрошено, шта је и како Скупштина набављала, колико на којим радним местима има запослених...

Тај информатор се редовно ажурира и заиста је прави пример осталим државним органима, јер наводи шта се током 2005. године у Скупштини Србије трошило, у којим су гаражама паркирали посланици, у којим хотелима ноћили. Надлежни у парламенту наводе да су се при изради информатора руководили питањима која грађани најчешће постављају, односно траже на увид, а највећи број се односи управо на посланичка примања. Бета