Извор: Политика

Транспарентност Србија

Политика - У провинцији новинари све теже долазе до информација, јер овлашћена лица налазе у „централи"

КРАЉЕВО - „Ја вас разумем, али ми немамо овлашћење да о томе за медије говоримо. Наш писар је у Београду, могу вам дати број телефона..." То је најчешћи одговор руководилаца јавних предузећа, установа, институција, државних агенција... у унутрашњости Србије. Та, све учесталија појава или помодарство да свака, наводно, озбиљнија фирма има овлашћеног представника за односе са јавношћу, појединим руководиоцима у унутрашњости и те како служи као добар изговор да избегну разговор с новинарима. Појава посебно овлашћених лица за односе с јавношћу, која се налазе углавном „горе у централама" све је присутнија кад је реч о централизацији извора информација за медије. У Краљеву, без обзира на то што је реч о центру округа, низ је таквих примера.

Чак и кад је реч о догађају који су многи видели или „сви у граду о томе већ дознали", представници овдашњег СУП-а, упркос најчешће доброј вољи, без одобрења из Београда не могу новинарима о томе дати ни најосновније податке.

Стога овде новинарима саопштење, па било и о саобраћајном удесу, крађи, тучи... стиже с два, три дана закашњења, а да не говоримо о неком крупнијем кривичном делу. Разговор локалног дописника с, рецимо, руководиоцем овдашње канцеларије Агенције за приватизацију, такорећи, увек се своди на препоруку да питамо овлашћено лице, горе, у Београду. Кад новинар и на то пристане и телефоном позове тамошњег пиара и постави питање о, рецимо, исходу жалбе малих акционара на начин приватизације неког краљевачког предузећа, најпре ће добити одговор да најмање пола часа сачека, дабоме, док се писар о томе код тамо надлежних распита. Кад „колегиница" позове, ако поставите потпитање, ризикујете да опет чекате... Према истим правилима, новинар не може добити информације у, рецимо, Пореској управи, Одељењу финансијске полиције, Царини, „Телекому"... и другим „испоставама" републичких органа, установа и предузећа.

Знају, наравно, новинари за Закон о приступу јавним информацијама, али како га искористити ако је реч о дневном или „ситнијем" догађају, појави, случају...

Тако се транспарентност сели у Београд, али се и даље истиче да ништа није тајно само се морају поштовати и правила...