Извор: Данас

Данас -  Београд - Челници Транспарентност Србија, Владимир Гоати и Немања Ненадић, упозорили су да је корупција у Србији добила алармантне размере и као доказ навели да је, према извештају Светске банке, дошло до експанзије корупције између 2002. и 2005. Према речима Гоатија у држави би морала да се "упале сва црвена светла" јер страни инвеститори на ове извештаје обраћају велику пажњу.

Гоати је указао на то да су странке Закон о финансирању политичких партија "мајсторски учиниле" потпуно неупотребљивим и да су апсолутно заштићене. Као главни проблем он је навео да су само три странке доставиле комплетан финансијски извештај о раду и да се не зна ко је задужен за евентуално санкционисање.

- Партије нису одговорне, не желе, то је центар корупције, глава хоботнице - оценио је Гоати на конференцији за новинаре, указујући да примену тог закона контролишу два органа - скупштински Одбор за финансије и Републичка изборна комисија, што је "препорука за неуспех".

Према његовим речима, партије су искористиле и несагласност Закона о финансирању политичких партија и Закона о рачуноводству, па су се "провукле кроз ту правну нејасноћу" и највећи број њих избегао је да испуни обавезе. Неке партије су доставиле делимичне извештаје, само седам о прилозима већим од 6.000 динара, једна само о имовини, а неке партије нису дале ни мишљење овлашћеног ревизора, прецизирао је он.

Немања Ненадић је упозорио да Закон о финансирању партија није једини који се крши. Навео је и Закон о спречавању сукоба интереса, јер одбор надлежан за његово спровођење ради у лошим условима, без адекватног простора и под политичким притисцима. Указао је и на проблеме повереника за информације због неактивности државних органа у спровођењу Закона о слободном приступу информацијама. М. М.

Указујући да Одбор за сукоб интереса нема овлашћења да утврђује порекло имовине, Ненадић је навео да ће бити занимљиво како ће се решити упоређивање података Одбора и Пореске управе која најављује унакрсно испитивање имовине. Ненадић каже да Србија нема класично утврђивање порекла имовине, већ се ова акција своди на неплаћање пореза на нешто што је морало да буде плаћено раније. Он решење види у увршћавању у закон конвенције УН, чији је и Србија потписник, да је стицање имовине за коју не постоје докази кажњиво дело. "Тада се, на пример, царинику не би доказивало примање мита, већ би се упоредила његова плата с имовином", казао је Ненадић.