Извор: Курир

Курир - ИСПОД ЖИТА

Интервју Родољуб Шабић

Предлогом закона о страним улагањима грађанима забрањено да постављају питања о продаји друштвених ресурса страним инвеститорима, међу којима је највише оних са Сејшелских острва

БЕОГРАД - Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, пре неколико дана јавно је осудио Предлог закона о страним улагањима, тачније одредбу 28, став 4, која се своди на то да уколико страни инвеститор жели, може јавности да ускрати информацију о улагању. Шабић тврди да се на тај начин на мала врата покушава потпуно искључити примена Закона о слободном приступу информацијама.    

- То је неприхватљиво, јер не можете странцу дати већа права него домаћим лицима.Тиме себе доводимо у сервилан положај. Притом је нејасно ко је страни улагач, јер се под тиме не подразумевају само страна лица и фирме, већ та формулација покрива разне правне субјекте са Кајманских, Сејшелских и других острва иза којих се, најчешће крију презимена на „ић“.

- Таква је пракса била и досад, јер иза страног капитала обично су се налазили инвестициони фондови са непознатим оснивачима. У чему је разлика?

- Проблем је у томе што се на овај начин ствара законски оквир који претпоставља да грађани, медији, јавност уопште, немају право да постављају питања о приватизацији, концесијама, продаји друштвених ресурса. Ако се спречи приступ јавности, онда ширимо врата корупцији, а требало би имати у виду да је Србија и без тога на ужасно високом месту по степену корупције. Ипак, има ситуација када постоје разлози за поверљивост информације, попут одређених технолошких или безбедносних података. Никакав проблем није да се у таквим случајевима дозволи одређен степен поверљивости, али не већи од оног који се даје пословним или службеним тајнама, јер нема информације која је аутоматски недоступна.

- То је била тема разговора и са председником Скупштине Србије?

- Наравно. Овде се ради о томе да се у један српски закон стави једна одредба која анулира један други српски закон, а то је Закон о доступности јавних информација. Да не улазим у разлоге уношења овакве одредбе, да ли је то зла намера, неопрезност или некомпетенција, могу само да истакнем да је моје дубоко уверење да је таква одредба опасна, што сам на крају и пренео председнику Скупштине.

- Колико је захтева прошло „кроз“ вашу службу?

- Довољно је рећи да је око 2.000 жалби прослеђено надлежним министарствима.

Међутим, до данас нити једно решење није процесуирано. С друге стране, у одређеном броју случајева, где орган власти није поступио по решењу повереника, што је законска обавеза, требало је да интервенише Владе Србије, односно да обезбеди извршење решења. Ни то се досад нити једном није десило.

То је оно што мене брине, јер показује да немам подршку извршне власти.

- Да ли вас се владајући естаблишмент плаши?

- Није ствар колико се боје мене. Реч је о нечему другом, односно о поштовању закона. Дакле, ја једноставно мислим да је време да се сви почнемо навикавати на то да закони Србије морају да важе за сваког потпуно.

- Хоћете да кажете да владајућа структура, на челу са декларисаним легалистима, крши закон који је сама донела?

-Сами сте дали коментар.

Антрфиле : Крију се иза службене тајне

- У пракси сам досад имао бројне случајеве жалби због позивања на службене тајне, и с тим у вези доносио бројна решења. Врло често иза пословне тајне крије се неки интерес који је потпуно нелегитиман. Драстичан је пример таквог позивања, где су се иза пословне тајне крили подаци у вези са друмском афером.

Оно што треба истаћи јесте да у сваком друштву, без обзира на то колико је оно демократско и транспарентно, постоје одређене тајне. Али код нас је печат службене тајне готово мистификован. Тајни може бити, али само када су средство за заштиту интереса друштва. Понављам, нема апсолутних тајни - истиче повереник за информације од јавног значаја.