Извор: Данас

ИНТЕРВЈУ

Родољуб Шабић, републички повереник за информације од јавног значаја

Иза ускраћивања информација крије се неспособност, криминал и корупција

Милош М. Милорадовић

Када је донесен Закон о слободном приступу информацијама сматрало се да ће он унети ред на политичку сцену Србије, јер ће рад политичара бити подложан контроли грађана. Ових дана се навршавају две године од рада републичког повереника за информације од јавног значаја Родољуба Шабића. У интервјуу Данасу Шабић истиче да је задовољан оним што је што је урађено у оквиру његовог делокруга рада. Међутим, каже да власт тешко прихвата чињеницу да, осим обавезе да се информације дају када их јавност тражи, постоји и обавеза да одређене информације учини доступним јавности и кад то нико посебно не тражи.

Страна улагања

Реаговали сте на Предлог закона о страним улагањима. Због чега?

- Реаговао сам на идеју да се, осим уз сагласност страног улагача, потпуно искључи могућност приступа јавности свакој информацији у вези са страним улагањима. Није спорно да одређеним информацијама о страним улагањима може и треба да се обезбеди одговарајући степен поверљивости, али не апсолутан и не свим. Идеја да се примена нашег закона ставља у потпуну зависност од воље страног улагача не само да је иритантна као готово полуколонијална, него овакво флуидно решење, уз могућност безгранично широког тумачења појма страног улагања, може, елиминисањем јавности, широм отворити врата корупцији. Тада ме је, у разговору тим поводом, председник Скупштине уверио да такав Предлог закона неће бити увршћен у дневни ред Скупштине. Тако је и било, а шта ће бити видећемо.

- Оцена да су ти резултати добри, и чак веома добри, произлази из ставова многих објективних посматрача. То је мишљење које се може наћи у бројним извештајима о примени закона. Мислим на извештаје посматрача из невладиног сектора, ОЕБС, Савета Европе, Комисије ЕУ, тако то оцењују и асоцијације новинара, а и моје колеге, људи који се у нашем окружењу баве истим или сличним пословима.

Словеначка искуства

Пре пар месеци у Србији је био словеначки повереник за информације од јавног значаја. Испоставило се да у њеном кабинету ради пет пута више људи, иако је Словенија неколико пута мања од Србије.

- Да, отприлике тако. Словенија је неколико пута мања, има неколико пута мање становника и много мање проблема, али ипак у служби њеног повереника ради неколико пута више људи. Осим тога, њен повереник има и знатно већи буџет и знатно већа овлашћења. То, наравно, није само ствар односа према поверенику, чак ни према закону о приступу информацијама. То је израз решености да се нови, европски закони заиста доследно спроводе. Словенија је у том погледу, као бивша социјалистичка земља, без конкуренције. Она, уз остало, уважава значај јавности за добар ток демократске транзиције. Ефикасност њеног пројекта интеграције у ЕУ и , свакако, резултати у борби против корупције, најбоље говоре колико се то исплати.

Мислим да и чињенице говоре у прилог таквој оцени. Рецимо, у 2005. години, у служби повереника евидентирано је нешто више од 450 предмета, а у наредној 2006. години око 1900, преко четири пута више. Преко две трећине их је већ решено. Тај податак говори да расте поверење грађана у нови државни орган, да му се све више обраћају ради заштите права и да ту заштиту добијају. Сви досад пред Врховним судом решавани случајеви по тужбама поднетим против решења повереника окончани су одбацивањем, односно одбијањем тужби. Урађено је, у границама објективних могућности, много и на плану едукације грађана и запослених у органима власти. Дат је значајан допринос томе да се Уставом гарантује право на приступ информацијама. Служба је радила квалитетно, иако је број запослених био готово четири пута мањи од оног који је одобрила Народна скупштина. Објављен је врло добар Водич кроз закон на српском језику и још седам језика националних мањина, укључујући и ромски, што је мислим први случај код нас.

И, наравно, није безначајно што је рађено уз врло рационалан однос према повереним државним средствима. Повереник и његова служба уштедеће и ове године велики део предвиђених буџетских средстава, преко половину. На пример, до краја новембра од одобрених 31, потрошено је око 12 милиона динара. Разуме се, поред активности повереника, постоје и многе друге, за квалитетну примену закона, не мање важне ствари. Како ствари стоје, њима не можемо да будемо задовољни и због тога генерално имамо пуно више разлога за бригу него за задовољство.

Да ли је подигнута свест грађана да имају право да знају и колико је то, упркос извесним проблемима, утицало да се покрену многе ствари?

- Јесте, грађани, НВО и медији све више користе своје право на приступ информацијама. Такав активнији однос већ је дао добре резултате на различитим плановима. И у вези с антикорупцијским деловањем, и у заштити различитих људских права, и у борби за здравију животну околину ... Потврђени су потенцијали закона, али мислим да се ни изблиза не користе у мери којом бисмо смели да будемо задовољни.

Од Владе Србије је тридесетак пута тражено да спроведе одлуке повереника, али то ниједном није урађено. Зашто?

- Према закону, одлуке повереника су обавезујуће за све државне органе, а у случају потребе њихово извршење обезбеђује Влада Србије. Велики проценат одлука повереника органи власти извршавају добровољно. Али, у праву сте кад кажете да је у пар десетина случајева од Владе тражено да обезбеди извршење, а да она то ниједном није учинила. Због чега - то је питање за Владу, не за мене. Иначе, ја сам два пута Влади подносио иницијативу да изменом пословника створи ефикасан механизам за извршење одлука повереника, али те иницијативе нису разматране.

Пре пар месеци сте изјавили да власти нису одговориле задатку у примени закона. Да ли су се ствари мало промениле?

- Па јесу, наравно, мењају се већ две године. Проблем је што то не иде онолико брзо колико би и могло и требало. Власт нарочито тешко прихвата да осим обавезе да се информације дају кад их јавност тражи, постоји и обавеза да власт одређене информације учини доступним јавности и кад то нико посебно не тражи. Према мом схватању, у земљи оптерећеној корупцијом то су пре свега информације о располагању финансијским, односно материјалним јавним ресурсима. Такве информације би требало да буду доступне у сваком тренутку, укључујући и објављивање на Интернету. Верујем да би такав однос према јавности могао дати крупне антикорупцијске резултате. У недавним разговорима представници Светске банке потврдили су ми тај став.

Што се едукације тиче њом се, до сада, у сарадњи с повереником бавио углавном невладин сектор. Много семинара, трибина, округлих столова, радио и ТВ емисија реализовано је у оквиру сарадње с Мисијом ОЕБС, многим чланицама Коалиције НВО за слободу приступа информацијама, Фондом за отворено друштво, Транспарентност Србија, ЦЕСИД, Удружењем америчких правника. Ефеката, наравно, има, али дефинитивно, за запослене у органима власти недостаје један програм обуке дефинисан и координиран на државном нивоу. То је, уосталом, и један од закључака, односно препорука из последњег Извештаја ГРЕЦО (Антикорупцијска иницијатива групе држава СЕ). Иначе, и у вези с проблемом едукације поднео сам још раније иницијативу Министарству за државну управу да у програм испита за рад у државној управи уврсти и остваривање права на приступ информацијама. Досад ни она, очигледно, није прихваћена.

Чињеница је да државни органи још увек у потпуности не извршавају своје обавезе. Да ли је у питању незнање или неодговорност?

- И једно и друго. Али, сасвим извесно и нешто треће. Ускраћивањем информација јавности, неретко, свесно се покушава сакрити сопствена неспособност, али и злоупотребе, па и криминал и корупција.

Једна смо од 13 земаља која има повереника као независно тело. Ипак, Ви не можете да спроводите своје одлуке. Како решити тај проблем?

- За тај наш проблем најважније је да постоји стварна воља да се те одлуке извршавају. Ако она постоји, мање је битно да ли ће то фактички обезбеђивати Влада, као што је код нас предвиђено, или ће се, у ту сврху, као у неким другим земљама, поверенику законом дати већа овлашћења.

Говорили сте да често недостају неки закони од којих зависи добра примена Закона о слободном приступу информацијама. Који?

- Да, озбиљан недостатак представља то што немамо савремене, са европским стандардима људских права усаглашене законе о класификацији тајних података и о заштити приватности. Та чињеница биће све већи проблем у примени Закона о приступу информацијама, али и у вези с приближавањем ЕУ и другим евроатлантским интеграцијама. Проблем, ни најмање славан, јесте и то да смо једна од последњих постсоцијалистичких земаља која није донела закон о поступању с досијеима тајних служби.