Извор: Глас јавности
Повереник за информације од јавног значаја Србије Родољуб Шабић изјавио је јуче да су грађани Србије у протекле три године поднели више од 1.500 тужби Европском суду за људска права у Стразбуру, што указује да у земљи није урађено све што је потребно ни на институционалном ни на нормативном плану.
У писаној изјави поводом трогодишњице ступања на снагу Закона о ратификацији Европске конвенције о људским правима, коју је пренела Срна, Шабић истиче да би на институционалном плану било важно да се, одмах након избора у Србији, активира Уставни суд и Омбудсман.
Шабић наводи да на нормативном плану треба законски потпуно искључити могућност контроле медија од стране власти и претње кривичне одговорности за јавну критику.
„На нормативном плану треба обезбедити претпоставке за извршење одлука Европског суда за људска права и отклонити и демистификовати баријере које ометају приступ јавности информацијама од јавног интереса и слично“, истиче Шабић.
Он указује да ће требати времена да тај нормативни дефицит буде елиминисан и да је због тога важно да органи власти, непосредном применом Конвенције, кад год је то могуће, отклоне негативне последице.
„Потребно је више, сериозно и континуирано радити на подизању нивоа знања запослених у органима власти о европским стандардима људских права, а посебно о ставовима израженим кроз одлуке Европског суда за људска права који су основ за тумачење одредби конвенције“, наводи Шабић.
Он указује да то говори да је потребно више, сериозно и континуирано радити на подизању нивоа знања запослених у органима власти о европским стандардима људских права и посебно о ставовима израженим кроз одлуке Европског суда за људска права који су основ за тумачење одредби конвенције.
Антрфиле : Конвенција о људским правима
Шабић је подсетио да ратификовање Европске конвенције о људским правима подразумева право грађана да се позивају на Конвенцију пред домаћим судовима и другим државним органима и да траже од њих да је непосредно примењују, као и да Европски суд за људска права у Стразбуру представља последњу инстанцу у заштити људских права.
„Кад су у питању слобода мисли и изражавања, односно слобода медија, слобода пријема и дистрибуције информација и слобода приступа информацијама које су у поседу власти изузетно су ретки случајеви непосредне примене конвенције“, истиче Шабић.
