Извор: Блиц

Гост редакције: Родољуб Шабић, повереник за информације

Влада крије информације

Србија има два зла - корупцију застрашујућих размера и изузетно низак ниво поверења грађана у органе власти. Најбољи начин да се постигне борба против корупције јесте да се јавности полаже рачун и да се покаже максимална спремност да се на захтеве јавности одговори. Досадашњи однос Владе Србије према захтевима да неке информације буду јавне само је охрабрио институције које крше закон да то и даље чине, тврди Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и гост редакције „Блица“.   

После конститутивне седнице на ред долази седница на којој би по Уставном закону требало да уследи ваша смена. Зашто је било потребно да се нешто тако предвиди Уставним законом? Да ли је политика пресудила?

- Кад већ нису на време, сада је прави тренутак да аутори тог закона објасне зашто се то ради. Питање није персонално. Ко год дође на ту функцију а решен је да примењује Закон о слободном приступу информацијама, биће проблем онима којима смета спровођење Закона о доступности информација. Било ко смета онима који имају информација а не желе да их дају. Чињеница је да је од јавности сакривено много информација које је она морала да зна, од крупних инвестиционих пројеката до података о прислушкивањима од стране БИА у 2005. години.

Коме сте конкретно већи трн у оку - полицијско-безбедносним структурама или финансијском лобију?

- У извештају сам маркирао Безбедносно-информативну агенцију која потпуно игнорише закон. Они нису послали ни извештај, не комуницирају с грађанима, не одговарају на захтеве повереника, чак ни на одлуке управних судова. Имате низ ситуација које само наносе зло ионако слабим институцијама.

Управо многи указују на то да подела министарстава по пратијском кључу представља извор корупције у Србији?

- Многе ствари које не би смеле да буду подређене партијским интересима управо то јесу. Проблем јесте у феудализацији, али не само у њој. Срж проблема је у томе како наша политичка елита доживљава демократију. Да ли се заиста може сматрати да на демократски начин водимо јавне послове, а не да господаримо него д управљамо пословима, ако одбијамо сваку комуникацију са јавношћу, претимо новинарима или их чак тучемо. То је најбољи знак да нешто није у реду.

Владање ресорима сада је нарочито интересантно јер је у току формирање нове владе. Да ли би странке морале да напусте принцип - једна странка један ресор?

- Свакако је боље да људи из више странака контролишу једни друге унутар министарства, али то опет није добро. Ако имате три-четири човека који сматрају да морају да међусобно комуницирају али да немају никакве обавезе према јавности, опет ништа нисмо урадили.

Међутим, у вашем извештају стоји да Влада није натерала ниједан орган да достави информације?

- Ако орган неће да да информацију, онда би Влада морала да га натера. Зашто Влада није реаговала, питање је за ту институцију. Да ли је у питању воља или неорганизованост, не знам, али тога нема. Министарство културе као надлежно за спровођење закона две године није поднело ниједну прекршајну пријаву против прекршилаца закона иако је од повереника добила више стотина захтева, после чега смо добили још више примедаба да се не одговара на захтеве грађана и медија за информацијама. То све говори да су после многи органи доживели као позив на кршење закона. Какве год мотиве тражили иза таквог става Владе, прекршајне пријаве су почеле да се подносе, и то ће сачекати нову владу.

Имамо ли кризу институција само због тога што немамо политичке воље?

- Не функционише више битних институција јер је само политичка воља препрека, и последице тога ћемо тек платити. Никада у историји није било случајева да политичка воља буде јача од закона, а да се после за то не плати цена. У атмосфери тоталног неповерења међу странкама све зависи од воље овог или оног политичког лидера, резултати борбе против корупције су неоствариви. Само да усвојите стотине хиљада закона да би се наши прописи ускладили с правом ЕУ треба да вам ради Скупштина. Чињеница да у земљи у транзицији парламент не заседа месецима, више је него забрињавајућа.

Директори ЕПС и НИС су одбили да саопште колике су им плате иако се ради о руководиоцима јавних предузећа?

- То је скандал јер су то људи који не разумеју у којој су ситуацији. Када се та предузећа приватизују, моћи ће тако да се понашају. Они се позивају на пословну тајну која предвиђа да се информација не може открити само ако може да нанесе тешку штету предузећу. Не видим да би тешка штета могла да наступи ако би се новинарима саопштило колика је директорова плата.