Извор: Данас

Уз позитивне оцене Србији у Извештају о добром управљању државом

Недавно је у Вашингтону, у седишту Светске банке, објављен фамозни Извештај о добром управљању државом за 2006. годину. Реч је о документу који Светска банка већ десет година објављује сваког лета, а који је резултат посматрања и оцењивања више фактора који су претпоставка доброг управљања. Опсервирају се ефикасност управе, грађанске слободе, политичка стабилност, правна регулатива, контрола корупције и владавина права. Оцене се крећу од најлошије - 0, до најбољих 100, а Извештај обухвата безмало све земље света, више од двеста њих. Објављивање овог извештаја увек је привлачило пажњу јавности, а ове је године код нас изазвало баш посебну пажњу, већу него икад раније. Објашњење вероватно лежи у чињеници да је у овогодишњем извештају Србија означена као држава код које је побољшање евидентно, нарочито у вези са контролом корупције.

Оцене из извештаја изазвале су у нашој јавности врло различите реакције. И површан поглед на јавно објављене ставове и мишљења експерата или коментаре анонимних грађана на веб-сајтовима различитих медија, свеједно, потврђује очиту амбивалентност - од манифестовања задовољства до скепсе, чак и потпуне неверице у објективну заснованост таквих оцена, посебно кад је у питању контрола корупције. "Добра" оцена за контролу корупције код многих је изазвала кисео осмех. Јер, велики је број оних који, мислим с правом, сматрају да је код нас реално стање ствари такво да још дуго времена нећемо имати оправданих разлога да будемо задовољни резултатима у борби против корупције. Али то ипак не значи да би поменути извештај Светске банке требало потцењивати. Реч је о документу неспорне специфичне тежине, производу бројних истраживања, заснованом на оценама значајног броја финансијских институција, специјализованих НВО и експерата од ауторитета. А шта год ми сами о себи мислили, објективно смо у ситуацији да је од тога много важније оно што о нама мисле други - пре свега релевантни међународни фактори, што Светска банка свакако јесте. Наравно, као што ове оцене Светске банке не треба потцењивати, не треба их ни прецењивати. Треба их сместити у реалан контекст, а третирати их као потенцијал, као нешто што може доста да вреди, али уз услов да буде валоризовано, да буде потврђено другим релевантним оценама. Кад говоримо о реалном контексту, илустративно је упоредити оцене које смо добили са оценама, на пример, суседне Хрватске. Оцене коју су две земље добиле за делотворност управе су 44,5 (69,7), при чему оцена у загради припада Хрватској. Грађанске слободе су оцењене са 51,4 (61,1), законска регулатива 40,5 (61,5), владавина права 35,2 (52,9), политичка стабилност 24,5 (62,0) и коначно контрола корупције 46,1 и 58,3. Хрватска, као аспирант за чланство у ЕУ том циљу јесте ближа, али, бар по код нас широко распрострањеном мишљењу, не баш много ближа него ми. Код таквог стања ствари, наведене оцене и разлике међу њима, и без посебног коментара, говоре да разлога за задовољство немамо баш превише. Али, како год изгледало поређење наших оцена са оценама других земаља, чињеница да су оне боље од прошлогодишњих може бити врло корисна. Јер, иако у строго формалном смислу Извештај о добром управљању не представља званични документ Светске банке, ипак нема никакве сумње да представља широко коришћен основ приликом одлучивања о додели средстава помоћи Светске банке и респектабилан оријентир за пословне људе, односно инвеститоре, од којег поред осталог може да зависи и обим страних инвестиција, нама толико потребних. Због тога је заиста битно да се позитиван тренд у контроли корупције, на који указују или га бар наговештавају оцене из извештаја Светске банке, потврди сличним оценама на "испитима" који предстоје.

Први нам предстоји ускоро, за само неколико месеци. Почетком новембра Транспаренцy Интернатионал, глобална антикорупцијска мрежа невладиних организација, објавиће свој Индекс перцепције корупције. Ауторитет Индекса у круговима који се баве антикорупцијским активностима, али и код пословних људи, банкара и инвеститора, заиста је несумњив. Сходно томе сувишно је наглашавати колико је значајно да он потврди позитиван тренд у борби против корупције. Други важан "испит" биће вероватно у првој половини наредне године. Реч је о извршењу препорука ГРЕЦО-а. Велика антикорупцијска иницијатива је крајем 2005. дала нашој земљи групу препорука чији карактер је обавезујући, а с роком за извршење до краја ове године. Будући да нема сумње да ће однос према овим препорукама бити од великог утицаја на слику међународне јавности о контроли корупције код нас, веома је лоше што ствар са извршењем не стоји нимало добро. Крајње је време да се са тим одговорно суочимо и енергичним деловањем ситуацију поправимо колико год је више и брже могуће.

С тим у вези добро је подсетити се на то да антикорупцијски концепти на којима инсистирају и Транспаренцy и ГРЕЦО изузетан значај у борби против корупције придају транспарентности, прегледности пословања власти и доступности података о том пословању.

У том контексту недопустиво велики број информација које су нашој јавности тешко доступне није само разлог за забринутост, него и очигледан показатељ где треба тражити добре, а брзо оствариве резултате у борби против корупције. Потребно је без оклевања омогућити јавности најшири слободан приступ информацијама о располагању финансијским и материјалним јавним добрима. Искуства других потврђују да би нам то омогућило бројне корисне ефекте. Укључујући и тај да убудуће реакција на оцене о контроли корупције не буде ироничан или скептичан смешак, већ, с разлогом, осмех задовољства. Аутор је Повереник за информације