Извор: Блиц

Јавност још без увида у ставке уговора о аутопуту Хоргош-Пожега

Министарство за капиталне инвестиције покренуло поступак за поништај решења Повереника за информације да делови уговора буду јавни.     

Грађани Србије и даље не знају шта стоји у уговору о концесији на изградњу аутопута Хоргош-Пожега који је вредан милијарду и по евра. Да у Влади Србије не постоји политичка воља да се документ објави сведочи и податак да је Министарство за капиталне инвестиције отишло толико далеко да је пред Врховним судом покренуло поступак за поништај решења повереника за информације да  делови тог уговора буду јавни. Овакав поступак министарства у потпуној је супротности са ставом Владе Србије да треба објавити уговор, али да се треба консултовати и са концесионарима о природи одредаба које би могле да буду објављене. Када је уследио одговор концесионара из конзорцијума "ФЦЦ Цонструццион С. А. - Алпине Маyредер Бау ГмбХ" да се позивају на одредбу уговора о тајности података, после тога уследио је и потез министарства које жели да јавности ипак остану непознати детаљи уговора који би Србију, бар у погледу путева, увео у Европу јер је део  коридора 10.

Шабић истиче да се слаже са потпредседником Владе Божидаром Ђелићем да је разочаравајући став "ФЦЦ Цонструццион" и њихово инсистирање на тачки 24.2 уговора. Он каже да је јасно да је та одредба уговора супротна нашем закону и Уставу и да није смела бити унета у уговор. Али пошто јесте, Влада Србије нашла се у непријатној ситуацији, између легитимних захтева наше јавности и ове одредбе. Њено обраћање ФЦЦ могло је да омогући да се проблем реши на   прагматичан начин. Нажалост, наишла је на некоректан одговор. Шабић зато стиче утисак "да их неко из Београда информише о правним и фактичким околностима,али не баш најбоље и да они немају праву представу о значају и домашају уговорне одредбе на коју се позивају". супротно закону

- Могуће је и да постоје ствари које код ФЦЦ изазивају дилеме у погледу решености Владе да нашој јавности обезбеди информације из уговора. Јер информација коју им је неко доставио, и која је тачна, да је Министарство за капиталне инвестиције покренуло пред Врховним судом поступак за поништај решења повереника за информације сасвим је контрадикторна са захтевом Владе да се уговор објави. Рекао бих и да им је неко погрешно представио и шансе за исход тог поступка пред Врховним судом. Наиме, у свих 16 до сада решених случајева по тужби органа власти против решења повереника за информације тужбе су биле одбачене - каже Шабић.

Повереник потврђује да би се страни партнери Владе у неком евентуалном спору могли позивати на нашу "несавесност", односно чињеницу да су за неусклађеност са одредбама јавног поретка морали знати наши представници који су пристали на уговор.

- Додао бих да је одредба о тоталној, апсолутној недоступности уговора за нашу јавност толико очигледно супротна не само нашим законима, него и добрим обичајима и пракси у целом свету, да се не може искључити могућност да се питање "несавесности" отвара и у односу на њих. Уз то, као да их нико са наше стране није упозорио на то да, колико год била ригидна, тачка 24.2 чак и сама оставља могућност да се од поверљивости одступи не само уз њихово одобрење, већ и кад то захтевају прописи. А сасвим је неспорно да наши прописи то захтевају - закључује Шабић.

Већина ствари око уговора је позната. Зна се да је уговор потписао министар Велимир Илић 30. марта ове године. Према условима тендера, концесионар има обавезу да за три године изгради леву траку аутопута од Хоргоша до Новог Сада, у дужини од 107 километара, затим да одржава изграђени део аутопута на коридору 10, од Новог Сада до Београда у дужини од 68 километара, и да изгради комплетну деоницу дугу 148 километара од Београда до Пожеге, која је део јужног крака коридора, односно аутопута до Јадрана. Као надокнаду за изведене радове шпанско-  аустријски конзорцијум ће у наредних 25 година имати право наплате путарине на изграђеним правцима. Посао је процењен на 1,5 милијарди евра.

Шта је непознато? Непознато је, рецимо, да ли ће концесиона имати право да из наплате  путарине на путу Хоргош-Београд финансира изградњу пута од Београда до Пожеге и који су рокови за завршење тог дела пута. Илић тврди да тако нешто није могуће, али је приликом закључења уговора тврдио да уговор финансијски не оптерећујеВладу Србије и да ће бити финансиран од прихода који ће се остваривати на самом путу. Илић је као једну од важнијих промена у уговору навео то што су, на захтев банака, неки делови уговора "прилагођени тако да ће гаранције банака бити по лотовима (по деловима), а да се неће давати гаранције на цео пут одједном". Пре пет месеци Илић је рекао и да ће се одмах кренути са паралелним радом на деоницама од Хоргоша до Новог Сада и од Београда ка Пожеги, али није навео рокове у којима ће се те две деонице радити.

После свега остају два питања за Владу: ко је иницијатор спорног члана концесионог уговора и због чега се тај члан нашао у уговору и зашто га је Влада одобрила?