Извор: Блиц

Уговор о концесији за аутопут Хоргош-Пожега

Аутори уговора стручњаци Владе, па и ставке о тајности.

Влада Србије, а не концесионари, ставила је у уговор одредбу о поверљивости података о изградњи аутопута Хоргош-Пожега. Ипак то не би требало да је спречава да објави већи део уговора са изузетком система наплате путарине  или начина финансирања самог пројекта изградње дела коридора 10.  

У Министарству инфраструктуре нам је потврђено да су пред Врховним судомСрбије  тражили поништај решења Повереника за информације о објављивању уговора са образложењем да Повереник није обратио пажњу на чланове Закона о јавним набавкама, који говоре о заштити података и документације по којима наручилац, у овом случају Влада Србије, може да одбије објављивање информације која би значила повреду поверљивости података у понуди.

интерес јавности

Међутим, Закон о доступности информација предвиђа да се информација неће објавити само онда када то предвиђа тај закон, а не неки други закони. Дакле, важност сваке пословне, службене и државне тајне се процењује у односу на интерес јавности да зна. Зато повереник Родољуб Шабић тврди да ће уговор морати да објаве.

- Могу да замислим да једна или две одредбе завређују да остану тајна, али не и цео уговор, и то поготово кад је за објављивање целог уговора потребна сагласност страних партнера - каже Шабић.

Влада је, тврде у Министарству, имала намеру да објави само детаље уговора, али се и од тога одустало јер је, наводно, потпредседник Владе Божидар Ђелић тражио да се објави цео уговор. После тога уследио је и одговор концесионара да се позивају на фамозну одредбу о тајности података.

- Министар Илић јесте потписао уговор, али је наручилац посла Влада Србије, те није његова одговорност за уговор који је саставио тим стручњака из  министарстава финансија и економских односа са иностранством, у складу са Законом о јавним набавкама и Законом о концесијама, који и предвиђају заштиту јавности података - тврде у Министарству за инфраструктуру.

На питање да ли су и уговор и анексе уговора састављали исти људи, наш  саговорник одговара да нису и да су анексе радили људи из једне америчке агенције уз консултације са преговарачким тимом Владе.

- Уговор је добио зелено светло од Министарства финансија, правобранилаштва и Министарства за економске односе са иностранством. Зар мислите да би они ставили у уговор нешто противно закону?! - пита наш саговорник.

и даље тајна

Из Илићевог кабинета поручују да "оркестрирану кампању" води политичко-привредни лоби, са циљем да оспори уговор о концесији.

- Одатле би произашле последице да би већина консултантских фирми са којима радимо са нама прекинула односе, био би откривен начин на који ради концесионар, чиме би му била нанета штета, због чега би могао да тужи. Не постоји интерес јавности, него тог лобија да се уговор објави. С друге стране, Међународни монетарни фонд се само једном противио јер нисмо узели кредит код њих већ смо ушли у концесију са приватном фирмом. После тога нису реаговали - теза је Илићевих сарадника.

Међутим, и даље остаје тајна који су рокови за завршетак деоница пута. Неко ће морати да објасни и како је могуће да војвођанске власти, које су подигле  кредит да би поправиле деоницу од Хоргоша до Новог Сада, немају никаквог удела   у наплати, већ само трошкове, а право наплате ће имати концесионар.

Антрфиле : Власт не воли јавност у раду

Повереник за информације решењем је наложио објављивање спорног уговора. Контрапотез био је најновији покушај Министарства за инфраструктуру да се то решење обори пред Врховним судом Србије као последњом инстанцом.

Врховни суд Србије је до сада одбацивао такве захтеве, па се овакав потез може посматрати као одуговлачење. Крајња инстанца која одлучује о објављивању података је Влада Србије. Ипак ни закон, ни захтеви повереника до сада нису утицали на Владу Србије да по решењима повереника поступа и институцијама под својом надлежношћу нареди да доставе тражене информације. Тако је јавност, поред уговора о концесији, остала ускраћена за податке о томе колико је БИА прислушкивала људи у 2005. години, под којим условима су увожени половни возови из Шведске...

Никола М. Јовановић