Извор: Глас јавности

интервју

Родољуб Шабић, повереник за информације

Убеђен сам да највиша судска инстанца у Србији нема и не може да има никакву дилему да је одредба, каква је фамозна тачка 24.2 из Уговора о аутопуту Хоргош - Пожега, у грубој и очигледној супротности са одредбама нашег јавноправног   поретка  

- Са стопостотном сигурношћу верујем да ће Врховни суд Србије одбацити тужбу Министарства за инфраструктуру против решења повереника за информације у случају приступа подацима из уговора о концесији за аутопут Хоргош - Пожега. А то што очекујем, није моја слободна процена. И раније се дешавало да су различити органи власти покушавали да тужбом овом суду издејствују поништавање   решења повереника за информације. Неки од њих су добили и велики публицитет, као тужба БИА-е, због налога да изнесе информације о броју прислушкиваних у 2005. години, затим тужба ЈП „Путеви Србије“ због података о дистрибуцији наплатних картица на неким рампама, јер је поређење тих података са видео- записом могло показати велику разлику између наплаћеног и реалног саобраћаја. Ту је и тужба ЈАТ-а против решења којим се захтевало да се изнесу информације из уговора са АИРБус-ом о набавци авиона, као и тужба НИС-а против решења због информација о   платама руководства овог предузећа. И то није све. Чак 20 различитих органа власти поднело је овакве тужбе против повереникових решења, а у 15 -так случајева, који су до данас окончани, пресуда је била идентична - тужба је одбачена. На тај начин, суд је показао свој однос према праву на приступ    информацијама и праву органа власти да воде спор у вези са истим, каже републички Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић.

Верујете ли да ће се Врховни суд позабавити и чињеницом да је потписивањем Уговора о концесији прекршен Устав Србије, који грађанима гарантује доступност подацима од јавног значаја?

- Врховни суд ће и овај пут одбацити тужбу као недопуштену, али се неће упуштати у суштину ствари. А и када би се упустио у то, ефекат би био исти. Убеђен сам да највиша судска инстанца у Србији нема и не може да има никакву дилему да је одредба, каква је фамозна тачка 24.2 из Уговора о аутопуту Хоргош    - Пожега, у грубој и очигледној супротности са одредбама нашег јавноправног поретка. Такође, та одредба никако не може да представља основу за ограничавање уставом и законом загарантованих права јавности. На основу те тачке буквално све информације о изградњи и одржавању аутопута поверљиве су    и српска јавност без сагласности страног партнера, не може добити ниједну једину информацију. То је апсолутно неприхватљиво.

Како је могуће да представници власти потписивањем оваквих уговора свесно ограниче грађанима њихово уставно право, а да због тога не сносе никакве санкције?

- Једино што могу да кажем у вези са овим случајем, али и евентуалним сличним, будућим, је да је потпуна тајност уговора нешто што у савременим условима није примерено чак и уговорима из области одбране и безбедности. У свим земљама које су зајемчиле право на слободан приступ информацијама то право се    ограничава само изузетно. Интерес јавности да зна податке о раду власти се претпоставља у сваком случају. То је, утолико пре неспорно у случају аутопута Хоргош-Пожега, будући да се ради о једном од највећих актуелних располагања неким јавним ресурсом. Зато очекујем да ће Влада Србије проблем са приступом информација из овог уговора решити у догледно време и у складу са легитимним интересима наше јавности.

Хоће ли вишемесечна полемика у вези са Уговором о концесији „научити памети“ наше представнике власти?

- Догађања у вези са овим уговором морала би да представљају озбиљно упозорење на неке ствари о којима се, очигледно, не води довољно рачуна. Сви наши органи власти дужни су да своје поступке, укључујући и аранжмане са страним партнерима, у потпуности ускладе са обавезама које имају по нашем    Уставу и закону. Нигде у свету се комерцијалним уговорима не може задирати у јавно-правни поредак, а наш Устав предвиђа да чак и ратификовани међудржавни уговори морају бити у складу са њим.