Извор: Данас

Округли сто о извршавању одлука повереника за информације од јавног значаја

Београд - Влада Србије не обезбеђује извршавање одлука повереника за информације од јавног значаја, што је позив на кршење закона, а број неизвршених одлука повереника у константном је порасту, закључено је јуче на округлом столу у Медија центру на којем су учествовали представници ОЕБС и Министарства културе и повереник за информације Родољуб Шабић. Повереник Шабић је истакао да проблем у примени Закона о слободном приступу информацијама не представља само обезбеђивање извршења решења повереника, него и решења Врховног суда Србије, али и нефункционисање механизма за примену Закона, "јер нема вере у њега" и политичке воље.  

Шефица Одељења за медије Мисије ОЕБС Драгана Николић Соломон оценила је да је досадашња примена Закона о доступности информација показала његове и квалитете и мане. Озбиљан недостатак је, истиче она, то што Влада Србије не успева да обезбеди извршење решења повереника, а Министарство културе не успева да обезбеди надзор над применом.

- Проблем је што немамо ни механизам одговорности за кршење Закона. У том акту се наводи да је Влада Србије, у случају потребе, обавезна да обезбеди извршење одлука повереника, али се не наводи како - рекао је Шабић. Он је додао да је више пута покретао иницијативу да се формира административна комисија или одбор при Влади, али су његове иницијативе игнорисане. Шабић каже да тренутно 195 одлука повереника нису извршене и да од почетка примене закона 2005. до маја ове године нису извршене 132 одлуке, а да је у последње време тај број у константном порасту. Како је објаснио, потребно је да се усвоји закон о класификацији тајних података, пошто се често дешава да се поједине информације прогласе државном тајном, као што је био случај с платом директора НИС, а да то није тајна, јер њихово објављивање не може проузроковати никакву штету.

- У Европи се јавно објављују подаци о платама директора у приватним предузећима, а не само у јавним - подсетио је Шабић. Он је нагласио да се тајна одређује произвољно и да се иза тога крију злоупотребе, криминал, корупција или одсуство резултата, а проблем је и што је надзор над применом закона поверен Министарству културе које није имало елементарне претпоставке да то ради. У Србији има између 10.500 и 12.000 субјеката, наводи Шабић, који подлежу Закону о доступности информација од јавног значаја, а Министарству културе је повереник послао око 1.300 решења за кршење закона. Према његовим речима на том послу у Министарству културе ради само једна особа, због чега предмети застаревају.

Помоћник министра културе Драган Јањић нагласио је да његово Министарство нема механизам и право инспекцијског надзора над извршавањем одлуке повереника.